U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović-Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ..., čiji je punomoćnik Živka Spasić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 154/16 od 06.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 02.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 154/16 od 06.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 5/15 od 28.09.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje direktora tuženog broj … od 26.02.2013. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj … od 18.11.2009. godine, kao nezakonito, i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izeke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 144.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.09.2015. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 154/16 od 06.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 5/15 od 28.09.2015. godine u stavu prvom izreke, kao i delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 144.250,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu P1 5/15 od 28.09.2015. godine u preostalom delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o kamati na dosuđene troškove parničnog postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos troškova parničnog postupka dosuđen stavom drugim izreke iste presude plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti te presude do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužioca za dosuđenje zakonske zatezne kamate odbijen kao neosnovan.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u skladu sa članom 407. stav 1. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 18.11.2009. godine, radi obavljanja poslova „…“, da je nakon toga 10.05.2011. godine zaključen aneks ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na radno mesto „…“ sve do dana kada je tužiocu radni odnos prestao na osnovu spornog rešenja od 26.02.2013. godine zbog povreda radnih obaveza definisanih odredbama člana 166. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora kod poslodavca (neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radne dužnosti i obaveza) i tačka 6. (ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršenje radnih obaveza i ponašanje usled kojeg je nemoguć dalji rad kod poslodavca), a što predstavlja otkazni razlog saglasno odredbi člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i člana 165. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Tužiocu je stavljeno na teret da je gotovo svakodnevno neovlašćeno napuštao radno mesto, kasnio na posao, pravio pauze mimo vremena propisanog i predviđenog za dnevne pauze, kao i da je svojim postupcima ometao druge zaposlene u vršenju njihovih radnih dužnosti.

Nižestepeni sudovi su, polazeći pre svega od iskaza saslušanih svedoka i tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, utvrdili da tuženi nije dokazao da je tužilac svojom krivicom izvršio povrede radnih obaveza i discipline koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, odnosno da je tužilac ispoljio ponašanje koje je takvo da ne može da nastavi dalji rad kod tuženog.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižesteni sudovi primenili materijalno pravo kada su, saglasno članu 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu, usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili rešenje tuženog od 26.02.2013. godine, te obavezali tuženog da tužioca vrati na rad, uz zaključak da u postupku nisu dokazani navodi tuženog da je tužilac izvršio povrede radne obaveze iz člana 166. stav 1. tač. 1. i 6. Kolektivnog ugovora tuženog - neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radne dužnosti i obaveza i ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršenje radnih obaveza. Pored toga, nižestepeni sudovi su zaključili da povrede radne obaveze i discipline navedene u osporenom rešenju tuženog tužilac ne bi ni mogao izvršiti svojom krivicom, jer nedostaje voljni element, s obzirom da je veštačenjem utvrđeno da je tužilac mogao da shvati značaj svojih radnji i mogućnost nastupanja posledica, ali da je psihičko stanje od koga je lečen uticalo na to da ne može u potpunosti da kontroliše svoje postupke.

Odredbom člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 24/2005,61/2005 i 54/2009) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 165. stav 1. tačka 3. Kolektivnog ugovora tuženog je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, uz prethodno mišljenje sindikata čiji je zaposleni član i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odredbama člana 166. stav 1. tač. 1. i 6. Kolektivnog ugovora propisano je da se pod povredom radne obaveze u smislu člana 165. stav 1. tačka 2. smatra neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radne dužnosti i obaveze, kao i ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršenje radnih obaveza.

Razlozi za otkaz ugovora o radu propisani su i u zaključenom ugovoru o radu između parničnih stranaka, pa, prema članu 15. ugovora, poslodavac može zaposlenom da otkaže Ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom, između ostalog, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne dužnosti i obaveze, kao i ometa jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava izvršenje radnih obaveza.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o radu, Kolektivnog ugovora tuženog i ugovora o radu, kao i utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi izveli pravilan zaključak da su osnovani zahtevi tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, a navodi revizije kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova nisu osnovani.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci, bez detaljnijeg obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 2. istog člana, s obzirom na to da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je cenio drugostepeni sud.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić