.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Us 5/2017
13.03.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Božidara Vujičića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, rešavajući sukob nadležnosti između Upravnog suda i Višeg suda u Užicu, po tužbi AA iz ..., ulica ..., koga zastupa Senad Luinović, advokat iz ..., ulica ..., protiv tužene Opštine Prijepolje, radi poništaja rešenja o razrešenju direktora ..., u nejavnoj sednici veća održanoj dana 13.03.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovoj pravnoj stvari stvarno je NADLEŽAN Viši sud u Užicu.
O b r a z l o ž e nj e
Upravni sud, Odeljenje u Kragujevcu je podneo zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti sa Višim sudom u Užicu, koji se rešenjem P1 br. 20/16 od 14.11.2016. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje po tužbi AA iz ... podnetoj protiv rešenja Skupštine opštine Prijepolje br. 020-99/16 od 12.10.2016. godine, kojim se AA iz ..., razrešava dužnosti direktora ..., imenovan rešenjem Skupštine opštine Prijepolje broj 020-58/15 od 06.06.2015. godine. Po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti Viši sud u Užicu je spise predmeta dostavio Upravnom sudu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.
Rešavajući nastali sukob nadležnosti u smislu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS" 116/08... 101/13), po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za rešavanje u ovoj pravnoj stvari nadležan je Viši sud u Užicu na osnovu člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova i člana 4. stav 1. tačka 23. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13).
Odredbom člana 1. tač. 1, 2. i 3. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (''Službeni glasnik RS'' 25/00... 123/07) propisano je da je javno preduzeće preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Javno preduzeće se osniva i posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Na poslovno ime, sedište, zastupanje i statusne promene javnog preduzeća, kao i na druga pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava koji se odnose na društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo (u daljem tekstu društva kapitala).
Odredbom člana 11. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa propisano je da su organi javnog preduzeća upravni odbor, kao organ upravljanja; direktor, kao organ poslovođenja i nadzorni odbor, kao organ nadzora, a članom 14. stav 1. istog zakona je propisano da direktora javnog preduzeća imenuje i razrešava osnivač.
Odredbom člana 18. stav 1. Zakona o javnim službama (''Službeni glasnik RS'' 42/91, 71/94, 79/2005) propisano je da direktora ustanove imenuje i razrešava osnivač.
Odredbom člana 19. Zakona o javnim službama (''Službeni glasnik RS'' 42/91, 71/94, 79/2005) propisano je da direktor ustanove ima prava i dužnosti direktora preduzeća.
Odredbom člana 4. ZUS-a propisano je da je upravni akt, u smislu ovog zakona, pojedinačan pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa, rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari. Upravna stvar je određena članom 5. ZUS-a i predstavlja nespornu situaciju od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.
Osporeni akt – rešenje o razrešenju direktora ..., Skupština opštine Prijepolje je donela u vršenju osnivačkih prava, što znači da se radi o aktu poslovanja a ne o upravnom aktu donetom u upravnoj stvari u smislu člana 5. ZUS-a. Skupština opštine Prijepolje ovde istupa kao osnivač a ne organ vlasti (ne vrši javna ovlašćenja) i zbog toga osporeni akt nije upravni akt protiv koga se može voditi upravni spor jer mu nedostaje elemenat autoritativnosti – da njegov donosilac prema licu koje imenuje odnosno razrešava, istupa u vršenju vlasti, odnosno vršenju javnih ovlašćenja. Akti doneti u vršenju osnivačkih prava su akti poslovanja jer nemaju karakter upravne stvari iz člana 5. ZUS-a obzirom da im nedostaje elemenat autoritativnosti.
Kako je odredbom člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova, između ostalog propisano, da viši sud sudi u sporovima povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica, ako nije nadležan drugi sud, a nijednim drugim zakonom za ove sporove nije propisana nadležnost drugog suda, to je po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, saglasno citiranim propisima, za odlučivanje u ovakvoj vrsti sporova stvarno nadležan viši sud.
Prema odredbama člana 199. Zakona o zaposlenima u autonomnim prokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'' 21/2016), koji se primenjuje od 01.12.2016. godine, postupci odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona će se okončati primenom propisa prema kojima su započeti. Ovim zakonom su uređena prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, a odredbe ovog zakona se shodno primenjuju na zaposlene u organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave prema posebnom zakonu, odnosno Zakonu o lokalnoj samoupravi. Tužbom osporeni akt je donet 12.10.2016. godine, pre stupanja na snagu navedenog zakona.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, rešio kao u dispozitivu ovog rešenja.
REŠENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 13.03.2017. godine, Us 5/2017
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
