.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 489/2017
22.02.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Jasminke Stanojević, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu AA iz ..., podnetom preko punomoćnika Anđelke Radosavljević Milinković, advokata iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – rešenja Upravnog suda I-6 Up 110/16 od 13.10.2017. godine, uz učešće Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave carina, kao protivne stranke, u predmetu ponavljanja sudskog postupka, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 22.02.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE rešenje Upravnog suda I-6 Up 110/16 od 13.10.2017. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanim rešenjem odbačena je tužba AA iz ... za ponavljanje sudskog postupka pravnosnažno okončanog presudom Upravnog suda I-2 U 11118/12 od 14.02.2013. godine, kojom je odbijena njena tužba, podneta protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Uprave carina 08 broj 112-01-1/240-12 od 24.07.2012. godine, kojim je usvojen njen prigovor i poništeno je rešenje direktora Uprave carina broj 148-III-116-02-40/16/10 od 22.11.2010. godine, kojim je tužilja oglašena krivom za učinjenu težu povredu službene dužnosti ''zloupotreba službenog položaja ili prekoračenja ovlašćenja'' i izrečena joj je disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Istim rešenjem tužilja je oglašena krivom i za učinjenu težu povredu službene dužnosti ''falsifikovanje ili uništenje službene isprave, knjige ili spisa, odnosno upotreba ili overa falsifikovane službene isprave, knjige ili spisa, kao da su istiniti, ili podnošenje lažnog obračuna, odnosno dovođenja u zabludu nadležnog organa da treba izvršiti nezakonitu ili nepravilnu isplatu'' i izrečena joj je disciplinska mera prestanka radnog odnosa.
U zahtevu za preispitivanje pobijanog rešenja, podnetom zbog povrede zakona, drugih propisa ili opšteg akta i povrede pravila postupka koja je mogla da bude od uticaja na rešavanje stvari, podnosilac ističe da pobijana odluka nema valjanih razloga o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Ukazuje na to, da se rok za ponavljanje postupka nesporno ima računati od momenta kada je stranka stekla mogućnost, odnosno od tog trenutka je ona nesporno saznala za činjenice iz Izveštaja Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt br. 5082/10 od 22.07.2016. godine. Tek prijemom tog izveštaja i zapisnika sa komisije ona je saznala da u datom krivičnom postupku nije okrivljena, već je saslušana kao svedok, kao i to, da je tužbu za ponavljanje postupka podnela u zakonskom subjektivnom i objektivnom roku od pet godina. Smatra da ovaj subjektivni rok nesporno mora da se računa od 30.07.2016. godine i da je u pitanju nepravilno utvrđenje roka, zbog čega odbacivanjem tužbe pravna valjanost sudske odluke nije ispitana iz ugla novih, naknadno nastalih, odnosno naknadno saznatih razloga za ponavljanje, a čime je povređen zakon na njenu štetu. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine ili preinači pobijano rešenje i obaveže suprotnu stranu da joj nadoknadi troškove za sastav zahteva u iznosu od 16.500,00 dinara, kao i takse po taksenoj tarifi.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev, predlaže da sud isti odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijano rešenje u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijanog rešenja, Upravni sud je doneo odluku kao u dispozitivu, jer je tužilja presudu suda od 14.02.2013. godine, donetu u postupku čije ponavljanje traži, primila preko punomoćnika dana 17.06.2013. godine, a tužbu za ponavljanje tog postupka je podnela dana 22.08.2016. godine, zbog čega je tužba neblagovremena, jer je podneta po proteku roka od 30 dana od dana dostavljanja odluke suda.
Ocenjujući zakonitost pobijanog rešenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na to, da je zbog odbacivanja tužbe, kao neblagovremene, u konkretnom slučaju Upravni sud propustio da ispita da li postoje uslovi za ponavljanje navedenog pravnosnažno okončanog spora pred Upravnim sudom. Tužilja je, naime, tužbom za ponavljanje postupka tražila ponavljanje sudskog postupka okončanog presudom Upravnog suda od 14.02.2013. godine sa razloga propisanih odredbom člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima, kojom je propisano da će se postupak završen pravnosnažnom presudom ili rešenjem suda ponoviti po tužbi stranke ako stranka sazna za nove činjenice, ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze, na osnovu kojih bi spor bio povoljnije rešen za nju, da su te činjenice, odnosno dokazi, bili izneti ili upotrebljeni u ranijem sudskom postupku. Tužilja je uz tužbu podnela izveštaj Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. br. 5082/10 od 22.07.2016. godine, za koji smatra da predstavlja novu činjenicu i validan razlog za ponavljanje postupka okončanog presudom Upravnog suda U br. 11118/12 od 14.02.2013. godine.
Kako navedeni izveštaj Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu od 22.07.2016. godine očigledno predstavlja akt koji je nastao posle donošenja presude Upravnog suda od 14.02.2013. godine, čije se ponavljanje traži tužbom za ponavljanje postupka, pogrešno je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Upravni sud u konkretnom slučaju primenio odredbu člana 57. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, kojom je propisano da, ako je stranka saznala za razlog ponavljanja postupka pre nego što je postupak pred sudom završen, a taj razlog nije mogla upotrebiti u toku postupka, ponavljanje se može tražiti u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke suda. Kako je akt za koji tužilja smatra da predstavlja novu činjenicu i validan razlog za ponavljanje postupka nastao posle okončanja postupka okončanog presudom Upravnog suda od 14.02.2013. godine i posle uručenja te presude tužilji (17.06.2013. godine), pobijano rešenje Upravnog suda I-6 Up 110/16 od 13.10.2017. godine je doneto uz pogrešnu primenu odredbe člana 57. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, čime je učinjena bitna povreda odredaba postupka iz te zakonske odredbe i time povređen zakon na štetu podnosioca zahteva.
U ponovnom postupku Upravni sud će da ispita postojanje uslova iz odredbe člana 56. stav 1. tačka 1. Zakona o upravnim sporovima za ponavljanje presude Upravnog suda od 14.02.2013. godine, pošto prethodno ispita blagovremenost podnete tužbe u skladu sa odredbom člana 57. stav 1. Zakona o upravnim sporovima.
Sa iznetih razloga, saglasno citiranim propisima, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanim rešenjem povređen zakon na štetu podnosioca zahteva, pa je na osnovu odredbe člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u dispozitivu presude i predmet vratio Upravnom sudu, koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.
O zahtevu za naknadu troškova sud nije posebno odlučivao, imajući u vidu da postupak nije okončan.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 22.02.2018. godine, Uzp 489/2017
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
