U zahtevu, podnetom zbog povrede zakona i povrede pravila postupka podnosilac navodi da je neosnovano zaključivanje iz pobijane presude da sastavni delovi delimičnog rešenja Agencije za restituciju, Jedinice za konfesionalnu restituciju od 08.10.2013. godine međusobno kontradiktorni pri čemu nije navedeno koji su to sastavni delovi rešenja kontradiktorni. Ističe da je predmetna zgrada u ... u ... bila u vreme stupanja na snagu Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama uknjižena kao društvena svojina ''AA'' ... za promet robe na malo i veliko ..., dok je zemljište na kat. parceli bilo uknjiženo kao svojina Republike Srbije (državna svojina). Predmetna zgrada je bila u društvenoj svojini, a navedeno privredno društvo je bilo korisnik iste, a pravo korišćenja je u sebi sadržavalo sve svojinske atribute, pa i pravo raspolaganja u znatnom vremenskom periodu. Netačna je konstatacija iz pobijane presude da je obveznik restitucije Agencija za privatizaciju jer je tačkom 3. dispozitiva delimičnog rešenja jasno navedeno da je obveznik restitucije ''AA'' ... za promet robe na malo i veliko ... u stečaju, a obavezu je trebalo da izvrši tadašnja Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik navedenog privrednog društva u stečaju. Predmetna zgrada je bila u vreme stupanja na snagu Zakona o restituciji upisana (uknjižena) kao društvena svojina ''AA'' ... za promet robe na malo i veliko ..., a građevinsko zemljište na kat. parceli br. 1531, KO ... upisano kao svojina Republike Srbije. Kako je navedeno privredno društvo pravo korišćenja na zgradi steklo bez naknade, isto je u skladu sa odredbom člana 7. obveznik naknade, a obavezu je trebalo da izvrši Agencija za privatizaciju, u vreme donošenja upravnog akta stečajni upravnik navedenog privrednog društva, što je i navedeno u tački 3. dispozitiva delimičnog rešenja Agencije za restituciju Republike Srbije, Jedinice za konfesionalnu restituciju od 08.10.2013. godine. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu.

Protivna stranka ''AA'' u stečaju ... u odgovoru na zahtev navodi da je pravno neutemeljen stav tuženog organa da je pravo korišćenja u sebi sadržavalo pravo raspolaganja, jer je pravo korišćenja izvedeno iz prava javne, odnosno društvene svojine, te imaoci prava korišćenja imaju pravo da stvari u javnoj odnosno društvenoj svojini drže, da ih koriste u skladu sa prirodom i namenom, što čini poslove redovnog, a ne vanrednog upravljanja stvarima, pod kojim se ne može podvesti pravo raspolaganja u slobodnom i neograničenom obliku zbog čega se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba iz stava 3. člana 7. Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Ističe da ni u kom slučaju ne može biti obveznik isplate tržišne novčane naknade zbog toga što je nepokretnost koja je predmet zahteva za vraćanje stekao teretnim poslom, a koje činjenično stanje je utvrđeno pred Upravnim sudom u predmetu I 5 U 18189/13. Predlaže da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Protivna stranka, Srpska pravoslavna crkva – Eparhija ... – Srpska pravoslavna crkvena opština ... u odgovoru na zahtev navodi da kako je ''AA'' ... pravo korišćenja na zgradi steklo bez naknade, to je isto u skladu sa članom 7. Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama obveznik naknade, dok je obavezu trebalo da izvrši Agencija za privatizaciju, to jest u vreme donošenja upravnog akta stečajni upravnik navedenog privrednog društva. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, dispozitiv osporenog rešenja je neodređen i nejasan, što je suprotno odredbama člana 198. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, dok su sastavni delovi osporenog rešenja međusobno kontradiktorni, te je na navedeni način upravni organ učinio povredu pravila postupka koja je od uticaja na rešenje ove upravne stvari, i to odredbe člana 199. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva kojima se ukazuje da je pogrešno zaključivanje iz pobijane presude da je dispozitiv osporenog rešenja neodređen i nejasan i da su sastavni delovi osporenog rešenja međusobno kontradiktorni. Ovo stoga što je pogrešno zaključivanje iz obrazloženja pobijane presude da je obveznik restituciju u novčanom vidu Agencija za privatizaciju kao stečajni upravnik ''AA'' ..., jer se iz osporenog delimičnog rešenja Agencije za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju broj 46-00556/08 od 08.10.2013. godine vidi da je tačkom 3. dispozitiva određen obveznik naknade ''AA'' ..., a obavezu treba da izvrši Agencija za privatizaciju kao stečajni upravnik ''AA'' ... Takođe, u pobijanoj presudi nisu navedeni razlozi za zaključivanje da su sastavni delovi osporenog rešenja međusobno kontradiktorni.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su pobijanom presudom povređena pravila postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, pa je na osnovu člana 55. stav 3. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09) odlučio kao u dispozitivu ove presude i predmet vratio Upravnom sudu koji je dužan da raspravi pitanja na koja mu je ukazano ovom presudom.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 23.02.2017. godine, Uzp 498/2016

Zapisničar,                                                                                                                               Predsednik veća – sudija,

Rajka Milijaš,s.r.                                                                                                                  Mirjana Ivić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić