.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 506/2016
02.03.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Mraković, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu za preispitivanje sudske odluke Ministarstva privrede Republike Srbije, protiv presude Upravnog suda I-3 U 13953/14 od 13.10.2016. godine, sa AA iz ..., kao protivnom strankom, koga zastupaju punomoćnici Dragan Lazarević, Vesna Mrdalj i Marija Maksimović, advokati iz ..., ..., u predmetu upisa u registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, u nejavnoj sednici veća, održanoj dana 02.03.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDA SE presuda Upravnog suda I-3 U 13953/14 od 13.10.2016. godine i predmet vraća Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom uvažena je tužba protivne stranke i poništeno je rešenje Ministarstva privrede Republike Srbije broj 720-00-00538/14-08 od 12.09.2014. godine, kojim je odbačena žalba protivne stranke, kao izjavljena od neovlašćenog lica, protiv rešenja registratora Agencije za privredne registre koji vodi Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima ZL br. 9358/14 od 01.07.2014. godine, kojim je usvojena registraciona prijava od 27.06.2014. godine u 9:20:28 časova, pa je registrovano založno pravo na pokretnim stvarima i pravima na osnovu ugovora o zalozi od 30.12.2013. godine, založnog poverioca BB iz ... na pokretnim stvarima – teretnim vozilima, opremi i mašinama taksativno navedenim od rednog broja 1 do broja 14 dispozitiva tog rešenja, zalogodavca VV iz ..., a radi obezbeđenja osnovnog iznosa obezbeđenog potraživanja od 60.000 evra (maksimalni iznos obezbeđenog potraživanja 60.000 evra), dan dospelosti potraživanja je 30.11.2014. godine, potraživanje koje u celosti iznosi 60.000 evra dospeva u ratama, i to u 40 nedeljnih rata po 1.500 evra, prva rata dospeva dana 01.03.2014. godine, poslednja rata dospeva 30.11.2014. godine.
U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetom zbog bitne povrede pravila postupka, podnosilac ističe da je presuda doneta uz povredu odredbe člana 25. stav 1. u vezi sa članom 2. stav 1. tačka 6. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kako se u postupku upisa založnog prava primenjuju odredbe Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao lex specialis, to je neprihvatljiv stav Upravnog suda da je tužilac, koji nije stranka u postupku, kao kupac pokretnih stvari, po zaključenim i overenim ugovorima od 27.05.2014. godine i 04.06.2014. godine, ovlašćeno lice u smislu odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, te da može da izjavi žalbu protiv prvostepenog rešenja od 01.07.2014. godine, kojim je odobren upis založnog prava na pokretnim stvarima koje je kupio po navedenim ugovorima. Ukazuje na to, da je odredbom člana 25. stav 1. u vezi sa članom 2. stav 1. tačka 6. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, propisano da protiv odluka registratora jedino podnosilac prijave može da podnese žalbu, pa je Upravni sud pogrešno primenio odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, ukine pobijanu presudu i predmet vrati Upravnom sudu na ponovno odlučivanje.
Protivna stranka nije dala odgovor na zahtev, koji je uručen njenom punomoćniku dana 29.11.2016. godine.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva u smislu odredbe člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Prema razlozima obrazloženja pobijane presude, osnovano se tužbom osporava zakonitost rešenja tuženog organa, jer, primenom odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku (''Službeni list SRJ'' 33/97 i 31/01 i ''Službeni glasnik RS'' 30/10), tužilac, kao kupac pokretnih stvari, odnosno, kao indirektna stranka, ima pravo da učestvuje u postupku radi zaštite svojih prava i pravnog interesa, jer je ožalbenim rešenjem posredno tangirano njegovo pravo svojine na kupljenim stvarima.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano navodima zahteva ukazuje na to, da su presudom načinjene bitne povrede pravila postupka, a materijalno pravo je pogrešno primenjeno.
Odredbom člana 4. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (''Službeni glasnik RS'' 99/11 i 83/14) propisano je da se na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Odredbom člana 25. istog zakona je propisano da protiv odluke registratora podnosilac prijave može da podnese žalbu ministru nadležnom za odlučivanje o žalbi, preko Agencije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.
Odredbom člana 5. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar (''Službeni glasnik RS'' 57/03... 99/11) je propisano da upis založnog prava u Registar zaloge mogu da traže poverilac ili zalogodavac, a ako upis traži poverilac, potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pobijanu presudu doneo uz bitnu povredu odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i povrede citiranih zakonskih odredbi iz Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar. Zakon o opštem upravnom postupku se u postupku registracije u Agenciji za privredne registre primenjuje supsidijerno, samo na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja koja Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao lex specialis, nisu posebno uređena, imajući u vidu odredbu člana 4. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kako je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar propisano da upis založnog prava u Registar mogu da traže poverilac ili zalogodavac, a odredbom člana 25. stav 1. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre je propisano da jedino podnosilac prijave može da podnese žalbu, nerazumljivo je i pravno neutemeljeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stanovište Upravnog suda o posredno tangiranom pravu svojine na navedenim stvarima, kao i o tužiocu kao indirektnoj stranci, posebno imajući u vidu da Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ne poznaje pojam indirektne stranke. Pri tome posebno treba imati u vidu da je odredbom člana 61. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar propisano da upis podataka u Registar zaloge nije dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava zalogodavca na založenim pokretnim stvarima, niti da je obezbeđeno potraživanje ili zalaganje punovažno.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev za preispitivanje pobijane presude osnovan, pa je, na osnovu odredbe člana 55. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, zahtev uvažio i pobijanu presudu Upravnog suda ukinuo i predmet vratio Upravnom sudu na ponovno odlučivanje, kako bi u ponovnom postupku sud otklonio povrede pravila postupka na koje mu je ukazano ovom presudom i, nakon ocene svih dokaza, pravilno primenio materijalno pravo.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 02.03.2017. godine, Uzp 506/2016
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Vesna Mraković,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
