.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 565/2016
31.01.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu AA, ..., ulica ..., koju zastupaju punomoćnici Miroslav M. Nikolić, advokat iz ..., ulica ... i advokat Katarina M. Đurđević iz ..., ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 10 U 7104/15 od 26.10.2016. godine, sa protivnim strankama Agencijom za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju Beograd, Republikom Srbijom, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije i Gradskom opštinom Vračar, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Gradske opštine Vračar, u predmetu vraćanja imovine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 31.01.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
I Zahtev se ODBIJA.
II ODBIJA SE zahtev Grada Beograda – Gradske opštine Vračar za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom, I stavom dispozitiva odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv zaključka Agencije za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju Beograd broj 46-00-1567/2008 od 02.04.2015. godine, kojim je odbačen, kao nedopušten, zahtev tužioca za proširenje zahteva za vraćanje podruma broj 3, u uličnoj stambenoj zgradi u ulici ... u ..., na kat. parceli broj 4987, u katastarskoj Opštini ... Stavom II dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora. Stavom III dispozitiva pobijane presude obavezuje se tužilac AA, da zainteresovanom licu Gradskoj opštini Vračar, naknadi troškove upravnog spora u iznosu od 34.500,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude.
U zahtevu podnetom zbog povreda pravila postupka i Zakona o upravnim sporovima, kao i zbog povreda materijalnog prava podnosilac zahteva navodi, kao i u tužbi, da su bili ispunjeni zakonski uslovi za donošenje dopunskog rešenja jer je predlog za donošenje dopunskog rešenja zasnovan na pravnom osnovu iz člana 206. Zakona o opštem upravnom postupku. Ističe da iz objektivnih razloga nije mogao da svojim osnovnim zahtevom obuhvati podrum broj 3 jer u tom trenutku pa ni do donošenja rešenja kojim mu je vraćen stan a kome pripada podrum o kome nije odlučeno, nije mogao da zna da predmetni podrum postoji u istom stanju sve do dana podnošenja predloga za donošenje dopunskog rešenja. Ističe da su pobijanom presudom povređena zajemčena prava na zaštitu imovine, pravo na imovinu kao i pravo na pravično suđenje. Predlaže da sud zahtev uvaži i ukine pobijanu presudu.
Protivna stranka, Agencija za restituciju Republike Srbije, Jedinica za konfesionalnu restituciju Beograd, je u odgovoru na zahtev ostala kod razloga iz osporenog zaključka i predložila da sud zahtev, sa razloga navedenih u obrazloženju pobijane presude, odbije kao neosnovan.
Protivna stranka, Republika Srbija, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo nije dostavila odgovor na zahtev iako je isti prema dostavnici i spisima predmeta uredno dostavljen na odgovor.
Protivna stranka, Gradska opština Vračar u odgovoru na zahtev navodi da je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana. Ističe zahtev za naknadu troškova sastava zahteva u iznosu od 16.500,00 dinara.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, a u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Prema obrazloženju pobijane presude pravilno je odlučio tuženi organ kada je odbacio zahtev tužioca sa razloga datih u obrazloženju osporenog zaključka jer je Direkcija za restituciju Republike Srbije rešenjem od 11.06.2010. godine rešila predmet postupka u celini odnosno nije propustila da odluči o svim pitanjima koja su bila predmet postupka. Tužilac je dana 30.09.2008. godine podneo zahtev za vraćanje prava svojine na troiposobnom stanu broj 3 levo na prvom spratu stambene zgrade u ulici ... u ... i istim je u celini odlučeno navedenim rešenjem kojim je tužiocu vraćeno pravo svojine na predmetnoj imovini. Tužilac je podneskom dana 20.06.2011. godine proširio postavljeni zahtev za vraćanje podruma broj 3 u uličnoj stambenoj zgradi u .... broj 19 u ..., te kako je predmet u celosti meritorno rešen rešenjem od 11.06.2010. godine, a tužilac je zahtev proširio podneskom od 20.06.2011. godine, to je pravilno shodno članu 120. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, zahtev tužioca odbačen, kao nedopušten.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povrede pravila postupka i da je u svemu na zakonu zasnovana. Pobijanom presudom su ocenjena pitanja i okolnosti, koja su mogla biti od uticaja na zakonitost osporenog zaključka i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Sud je cenio navode zahteva a koji su isticani i u tužbi i nalazi da su isti neosnovani kod činjenice koja je nesumnjivo utvrđena u postupku da je predmet zahteva za restituciju bilo vraćanje prava svojine na troiposobnom stanu broj 3 na prvom spratu stambene zgrade u ... broj ... u ... i da je rešenjem Direkcije za restituciju broj 46-00- 1567/2008 od 11.06.2010. godine u celosti usvojen zahtev tužioca i vraćeno pravo svojine na predmetnom stanu. Kako je postupajući organ rešio predmet postupka u celini, to je pravilno zaključivanje iz pobijane presude da je prvostepeni organ pravilno ocenio da se ne može primeniti član 206. Zakona o opštem upravnom postupku jer je predmet postupka rešen u celini budući da je podnosilac zahteva isti proširio podneskom od 20.06.2011. godine.
Sa iznetih razloga, nalazeći da navodi zahteva nisu od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima odlučio kao u stavu I dispozitiv ove presude.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 49/13), koji se shodno primenjuje na osnovu člana 74. Zakona o upravnim sporovima, imajući u vidu odredbu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu II dispozitiva ove presude obzirom da odgovor na zahtev protivne stranke nije bio od značaja za odlučivanje jer ne sadrži ništa novo u odnosu na stanje u spisima predmeta i sadržinu zahteva.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 31.01.2017. godine, Uzp 565/2016
Zapisničar, Predsednik veća – sudija,
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
an
