Рж к 56/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж к 56/2016
12.05.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић-Дичић, председника већа, Соње Павловић и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у поступку предлагача В.М.-Р., чији је пуномоћник адвокат И.П., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу 1. Р4- к бр.2/2016 од 12.02.2016. године, у седници већа одржаној дана 12. маја 2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ДЕЛИМИЧНИМ УСВАЈАЊЕМ жалбе предлагача В.М.-Р., ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење Вишег суда у Лесковцу 1. Р4- к бр.2/2016 од 12.02.2016. године, у односу на став 2 изреке, тако што се предлагачу В.М.-Р. ОДРЕЂУЈЕ примерена накнада за повреду права на суђење у разумном року у износу од 30.000,00 динара, који износ ће се предлагачу исплатити из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова, у року од три месеца, рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

Захтев предлагача за износ преко 30.000,00 динара до тражених 3.000.000,00 динара, ОДБИЈА СЕ.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ Република Србија да предлагачу на име трошкова поступка плати износ од 12.000,00 динара у року од три месеца, рачунајући од дана подношења захтева предлагача за исплату.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Лесковцу 1. Р4- к бр.2/2016 од 12.02.2016. године, у ставу један изреке усвојен је захтев и утврђено да је у кривичном поступку који се води пред Основним судом у Лесковцу у предмету Ки бр.414/10, Ки бр.677/10, Ки бр.1284/10, Ки бр.2070/10, Ки бр.846/11 и Ки бр.732/12, повређено право подносиоца захтева В.М.-Р. на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије. Ставом два истог решења, утврђено је право подносиоца захтева на примерену накнаду због повреде права на суђење у разумном року у износу од 14.000,00 динара, која ће бити исплаћена из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова, а ставом три, захтев за накнаду већу од досуђене, до траженог износа од 3.000.000,00 динара, одбијен је као неоснован.

Против наведеног решења, жалбу је изјавила предлагач В.М.-Р., преко пуномоћника, адвоката И.П., због повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. и став 2. тачка 12. ЗПП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји жалбу предлагача и побијано решење укине, а предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да побијано решење преиначи, тако што ће у целости усвојити захтев предлагача за накнаду нематеријалне штете и предлагачу досудити трошкове поступка по АТ, и то на име састава захтева за заштиту права на суђење у разумном року и на име састава жалбе против првостепеног решења.

Одлучујући о изјављеној жалби предлагача, на основу члана 8б став 3. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 116/08 ... 101/13), Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је испитао побијано решење, применом члана 386. у вези са чланом 402. Закона о парничном поступку у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, на чију примену упућује члан 8в Закона о уређењу судова, па је нашао:

Жалба је делимично основана.

По оцени Врховног касационог суда, основано се у жалби предлагача истиче да је новчани износ, који је предлагачу досуђен на име повреде права на суђење у разумном року прениско одређен, те да није адекватан обзиром на дужину трајања кривичних поступака који су вођени против предлагача пред Основним судом у Лесковцу.

Према стању у списима, Основни јавни тужилац у Лесковцу је, поводом кривичне пријаве поднете дана 12.03.2008. године од стране пуномоћника оштећеног Т.К. АДО Л., истражном судији Општинског суда у Лесковцу у смислу члана 435. став 1. ЗКП ставио предлог за предузимање истражних радњи Кт бр. 47/09 од 16.10.2009. године, који је заведен под Ки бр.690/09, а затим под Ки бр.414/10, а којом кривичном пријавом је, поред осталих осумњичених, обухваћена и предлагач В.М.-Р., због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 4. у вези става 3. и 1. КЗ и др. У наведеном предлогу за предузимање истражних радњи, радње извршења кривичног дела су квалификоване као кривично дело несавестан рад у привредном пословању из члана 234. став 2. КЗ, а предложено је испитивање представника оштећеног и финансијско вештачење. Након тога, истражном судији истог суда, Основни јавни тужилац у Лесковцу доставио је акт Кт бр.49/09 од 27.11.2009. године који је заведен под бројем Ки бр.908/09, а након реформе правосуђа под Ки бр.677/10, ради здруживања са списима предмета Ки бр.690/09 (414/10), а затим и акт од 21.04.2010. године, који је заведен под бројем Ки 1284/10 ради здруживања са списима Ки бр.414/10 и Ки бр.677/10, са кривичним пријавама против других осумњичених. Након тога, Основни јавни тужилац у Лесковцу је поднео и предлог за предузимање истражних радњи Кт бр.47/09 од 26.10.2010. године, предлажући да се у својству осумњичених саслушају предлагач В.М.-Р., као и остала тројица осумњичених, те је истражни судија донео наредбу да се за дан 30.06.2011. године позову осумњичена – предлагач В.М.-Р. и остали осумњичени, ради саслушања. Осумњичена – предлагач није саслушана, обзиром да је приступила и замолила да се саслушање одложи, те је заказнао саслушање за 01.09.2011. године. Након саслушања предлагача В.М.-Р. 01.09.2011. године, списи предмета достављени су Основном јавном тужиоцу у Лесковцу на даљу надлежност, међутим, тужилац је ставио нови предлог за предузимање истражних радњи, предлажући да се испита осморо сведока као и троје осумњичених. Након саслушања неколико сведока, у периоду од 11.01.2012. године до 30.08.2012. године, тужилац је поднео нови предлог за предузимање истражних радњи. У међувремену, дана 01.10.2013. године, дошло је до ступања на снагу новог Законика о кривичном поступку, те су списи предмета достављени Основном јавном тужиоцу у Лесковцу, који је дана 01.08.2014. године донео решење о одбачају кривичних пријава против свих осумњичених, а због кривичног дела из члана 234. став 2. у вези става 1. КЗ.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно поступио када је усвојио захтев предлагача В.М.-Р. и утврдио да је у кривичним поступцима који су вођени пред Основним судом у Лесковцу, у предмету Ки бр.414/10, Ки бр.677/10, Ки бр.1284/10, Ки бр.2070/10, Ки бр.846/11 и Ки бр.732/12, повређено право подносиоца захтева на суђење у разумном року зајемчено чланом 32. став 1. Устава Републике Србије.

Међутим, по оцени овога суда, када се има у виду понашање подносиоца захтева – предлагача, која је одмах по позиву приступила у суд и пред истражним судијом Основног суда у Лесковцу саслушана дана 01.09.2011. године, те да је предлагач В.М.-Р. имала својство осумњичене све до 01.08.2014. године, када је Основни јавни тужилац у Лесковцу донео решење о одбачају кривичне пријаве против ње, то је накнада која је предлагачу досуђена првостепеним решењем у износу од 14.000,00 динара, прениско одређена, а што се основано истиче у жалби предлагача.

Стога је Врховни касациони суд, имајући у виду наведено, посебно ценећи чињеницу да предлагач у конкретном случају није допринела дугом трајању кривичног поступка који је против ње покренут, делимичним усвајањем жалбе предлагача, преиначио првостепено решење у ставу два изреке и одредио примерену накнаду предлагачу на име повреде права на суђење у разумном року у износу од 30.000,00 динара, која ће се исплатити из буџетских средстава Републике Србије опредељених за рад судова, у року од три месеца рачунајући од дана подношења захтева за исплату. По налажењу овога суда, овако одмерена висина износа примерене накнаде због повреде права на суђење у разумном року је адекватна околностима случаја, и њоме ће се постићи сврха заштите прописана члановима 8а и 8б Закона о уређењу судова.

Захтев за накнаду већу од досуђене одбијен је, јер је досуђена накнада од 30.000,00 динара примерена сатисфакција предлагачу, којом ће се остварити сврха која њом и треба да се постигне, те имајући у виду да се накнада нематеријалне штете коју је подносилац захтева претрпео, сходно члану 8б став 1. Закона о уређењу судова, не досуђује у овом поступку.

Предлагачу су досуђени трошкови поступка у укупном износу од 12.000,00 динара, и то 6.000,00 динара на име састава иницијалног акта од стране пуномоћника – адвоката, те 6.000,00 динара на име поднете жалбе у овом поступку, а према адвокатској тарифи, те сагласно успеху у поступку.

Записничар - саветник                                                                                                                   Председник већа - судија

Снежана Меденица , с.р.                                                                                                               Радмила Драгичевић-Дичић, с.р.