.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 358/2016
16.03.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića, Jelene Borovac, Predraga Trifunovića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Nikola Stevanić, advokat iz ..., protiv tuženog „VV“ u stečaju iz ..., koga zastupa punomoćnik Milan Vlajković, advokat iz ..., sa umešačima na strani tuženog GG, DD i ĐĐ iz ..., koje zastupa punomoćnik Aleksandra Gojković, advokat iz ... i umešačem „EE“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Rastko Popović, advokat iz ..., radi izlučenja i utvrđenja, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara i po tužbi tužilaca GG, DD i ĐĐ iz ... koje zastupa punomoćnik Aleksandar Gojković, advokat iz ..., protiv tuženog „VV“ u stečaju, koga zastupa punomoćnik Milan Vlajković, advokat iz ..., AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa punomoćnik Nikola Stevanić, advokat iz ..., te umešača na strani tuženog „EE“ koga zastupa punomoćnik Rastko Popović, advokat iz ..., radi poništaja ugovora i utvrđenja, vrednost predmeta spora 5.500.000,00 dinara, odlučujući o reviziji umešača „EE“ iz ... izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6595/15 od 23.06.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2017.godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija umešača „EE“ ....
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija umešača izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6595/15 od 23.06.2015.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P br. 1123/2015 od 14.09.2015. godine, utvrđeno je da su tužioci AA i BB iz ... vlasnici stana, te da isti ne ulazi u stečajnu masu tuženog, odnosno da imaju pravo izlučenja stana oznake ...,projektovane površine 61,50 m2, na ... spratu višestambene zgrade u izgradnji, strukture P+4+PK sa dupleksima izgrađenim u stambenom objektu u ... na lokaciji ... broj ..., na parceli broj ... KO ..., upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... u stečajnom postupku koji se vodi pod St br. 1116/2011 pred Privrednim sudom u Novom Sadu, odnosno da su stekli svojstvo izlučnih poverilaca. Utvrđeno je da su tužioci stekli pravo svojine u 1/1 na navedenom stanu na osnovu Ugovora o kupovini i prodaji stana od 26.03.2010.godine, overenog u Osnovnom sudu u Novom Sadu pod Ov br. 1 …/…, što je tuženi „VV“ u stečaju dužan priznati i trpeti, kao i izdati im ispravu na osnovu koje se mogu knjižiti kao vlasnici, a u protivnom se mogu knjižiti u javnim registrima prava na nepokretnosti na osnovu ove presude. Obavezani su tuženi „VV“ i GG, DD i ĐĐ, da tužiocima AA i BB na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 536.550,00 dinara.Tužbeni zahtev tužilaca GG, DD i ĐĐ da se poništi navedeni ugovor o kupoprodaji stana,te da se utvrdi da je tužilja GG vanugovorni vlasnik stana koji se nalazi u ... u ulici ... broj ..., na ... spratu dvorišno orjentisan oznake ..., projektovane površice 62 m2 u navedenom objektu, a tužioci DD i ĐĐ plodouživaoci na tom stanu, te da se obavežu tuženi da tužiocima predaju posed stana i naknade troškove postupka, odbijen je kao neosnovan. Odbijen je zahtev tuženog „VV“ u stečaju i umešača „EE“ za naknadu parničnih troškova.
Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 6595/15 od 23.06.2016.godine u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovane žalbe tuženog „VV“ u stečaju iz ..., žalbu umešača na strani tuženog „EE“ iz ... i žalbu tužilaca GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., i potvrdio je prvostepenu presudu Privrednog suda u Novom Sadu, a stavom drugim izreke, odbio je zahtev tužilaca AA i BB iz .... za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, reviziju je izjavio umešač „EE“ iz ..., zbog pogrešne primene materijalnog prava i drugih zakonom dozvoljenih razloga. Reviziju je zasnovao na odredbi člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ukazujući da pobijana drugostepena presuda potvrđuje sticanje prava svojine na nepokretnosti, bez upisa u javnu knjigu, što je u suprotnosti sa sudskom praksom, pozivajući se na rešenje Višeg trgovinskog suda iz 2008.godine.
Odredbom člana 404. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešen primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji umešača na strani tuženog kao o posebnoj reviziji, jer nema potrebe da se razmotri pravno pitanje od opšteg interesa ili pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, tim pre što odluka na koju se revident poziva kao nepravnosnažna odluka ne može biti reprezent sudske prakse, niti ima potrebe da se pobijana presuda usaglašava sa istom.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke revizijskog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i odlučio da revizija umešača na strani tuženog nije dozvoljena.
Tužba tužilaca AA i BB iz ... podneta je 04.04.2012.godine. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine na nepokretnosti i da ista ne ulazi u stečajnu masu tuženog „VV“ na čijoj strani se umešao revident. U tužbi je označena vrednost predmeta spora na iznos od 10.000,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 89,60 evra po srednjem kursu NBS. Revizijom umešača pobija se drugostepena presuda u delu pravnosnažno usvojenog tužbenog zahteva, te navedeni iznos predstavlja vrednost predmeta spora dela drugostepene presude, koja se revizijom pobija.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u konkretnom slučaju primenjuje jer se radi o atrakciji nadležnosti privrednog suda zbog stečaja, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne drugostepene presude ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija umešača nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju umešača i odlučio kao u stavu drugom izreke revizijskog rešenja.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
