Protiv navedenih odluka Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima. U zahtevu navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva protivurečna razlozima odluke, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, budući da se sa sigurnošću ne ukazuje koje prekršaje su okrivljeni učinili. Naime, okrivljeni AA je oglašen krivim, jer je izuzeo ispod carinskog nadzora robu koja se nalazila u prevoznom sredstvu, dok su drugookrivljeni i trećeokrivljeni oglašeni krivim zato što su preuzeli predmetnu robu u poslovne prostorije drugookrivljenog, a iz zakonske odredbe prekršaja, koji se okrivljenima stavlja na teret predviđena su dva obeležja prekršaja i to da je izuzimanje robe ispod carinskog nadzora izvršeno i drugo da se time izbegava carinska kontrola, a u konkretnom slučaju izreka prvostepene presude ne sadrži bitan elemenat prekršaja - izbegavanje carinske kontrole, zbog čega je nerazumljiva i doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima. Takođe, prvostepeni prekršajni sud utvrđuje da je AA svojom radnjom opisanom u izreci presude postupio protivno članu 63. Carinskog zakona, čime je počinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, iako navedenim članom Carinskog zakona, kojim je utvrđeno da je AA učinio prekršaj, kao i saokrivljeni (pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu), nije sankcionisano nepostupanje po odredbi člana 63. Carinskog zakona. Smatra da je nejasno kako su okrivljeni oglašeni krivim za izvršenje prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, odnosno člana 296. u vezi člana 292. istog zakona - za pravno i odgovorno lice, ako se u razlozima presude utvrđuje da je prvookrivljeni postupio suprotno odredbi člana 63. Carinskog zakona, koja odredba po odredbama po kojima su okrivljeni oglašenim krivim nije sankcionisana. Sa iznetih razloga, predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži i ukine pobijane presude, te predmet vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br.65/13 i 13/16), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac je podigao, na osnovu člana 285. u vezi člana 340. stav 1. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br.65/13 i 13/16) zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Požegi, Odeljenja u Kosjeriću I-5 Pr. br.2282/14 od 07.04.2016. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Kragujevcu I-104 Prž.12904/16 od 05.09.2016. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', br. 101/05, 116/08 i 111/09).

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima. Ovog stoga što je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivurečna razlozima odluke, budući da je prvookrivljeni oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 292. stav 1.tačka 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12), koji prekršaj ima dva obeležja i to: prvo- da je izvršeno izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i drugo- da se time izbegava carinska kontrola, a da u konkretnom slučaju u opisu prekršaja ovaj drugi element nije naveden. U vezi sa tim, osnovano Republički javni tužilac ističe da ako prvokrivljeni nije postupao protivno odredbi člana 292. stav 1.tačka 2. Carinskog zakona, postavlja se pitanje i protivurečnosti opisa prekršaja i izvršene radnje prekršaja i za drgookrivljenog i trećeokrivljenog koji su izvršili prekršaj iz člana 296. u vezi člana 292. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, odnosno iz člana 296. u vezi člana 292. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2. istog člana Carinskog zakona. Pored toga, u obrazloženju prvostepene presude je navedeno da je prvookrivljeni postupio i protivno odredbi člana 63. Carinskog zakona, čime je počinio prekršaj iz člana 292. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, iako tom zakonskom odredbom nije sankcionisano nepostupanje po odredbi člana 63. Carinskog zakona. Po oceni ovog suda, osnovani su i ti navodi zahteva, s obzirom da je nepostupanje po odrebi člana 63 Carinskog zakona sankcionisano članom 292. stav 1. tačka 3. (a ne tačka 2) Carinskog zakona. Istu bitnu povredu pravila prekršajnog postupka, kao i prvostepeni prekršajni sud, čini i drugostepeni prekršajni sud, s obzirom da u tom delu potvrđuje prvostepenu prekršajnu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je, na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 22.12.2016. godine, Przz 22/2016

Zapisničar                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Karanović,s .r.                                                                                                                   Mirjana Ivić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

TT