Пресудом Привредног апелационог суда у Београду 1Пкж 321/16 од 07.12.2016. године, одбијена је као неоснована, жалба браниоца окривљеног одговорног лица ББ, адвоката Милоша Брујића, а пресуда Привредног суда у Београду пословни број 469/16 од 11.10.2016. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног одговорног лица ББ, адвокат Милош Брујић, поднео је захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или их преиначи и окривљено одговорно лице ББ, ослободи од оптужбе. Бранилац је предложио да Врховни касациони суд обавести окривљено одговорно лице ББ и његовог браниоца, о седници већа.

Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући дозвољеност поднетог захтева за заштиту законитости, нашао:

Захтев је недозвољен.

Процесном одредбом члана 56. Закона о привредним преступима (''Службени лист СФРЈ'', бр. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, ''Службени лист СРЈ'', бр. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 и ''Службени гласник РС'', број 101/2005), прописано је да ако одредбама овог закона није друкчије одређено, у поступку за привредне преступе сходно ће се примењивати одредбе Закона о кривичном поступку између осталих, одредбе о захтеву за заштиту законитости (члан 419. до 424). Законом о привредним преступима у делу који се односи на поступак по правним лековима и то на захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек (глава XIII тачка 3), у члану 130. је прописано, да против правноснажне судске одлуке којом је повређен овај закон или против судског поступка који је претходио правноснажној судској одлуци, надлежни јавни тужилац може поднети захтев за заштиту законитости, а у члану 133. истог закона, да јавни тужилац захтев може подићи у року од 6 месеци од дана када је странкама достављена одлука против које је дозвољено подизање захтева.

Закоником о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 и 45/13), који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је, у члану 483. став 1, да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, с тим да је право окривљеног и браниоца за подношење захтева временски ограничено на рок од 30 дана рачунајући од дана достављања правноснажне судске одлуке окривљеном (члан 485. став 4. истог Законика).

Из цитираних прописа произилази да је одредбама Закона о привредним преступима, који се примењује у поступку за привредни преступ, у односу на важеће опште одредбе кривичног поступка, између осталог, различито одређен круг лица која су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, због чега у поступку за привредни преступ не долази у обзир сходна примена одредбе члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку у вези са чланом 56. Закона о привредним преступима, већ се у погледу овлашћења за подношење захтева за заштиту законитости примењује одредба члана 130. Закона о привредним преступима.

Како је, у смислу одредбе члана 130. Закона о привредним преступима, за подношење захтева за заштиту законитости против правноснажне одлуке донете у поступку за привредни преступ, искључиво надлежан јавни тужилац, то је предметни захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одговорног лица ББ, адвоката Милоша Брујића, недозвољен, јер је поднет од неовлашћеног лица у смислу цитираног прописа.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости одбацио као недозвољен, а на основу члана 130. Закона о привредним преступима у вези члана 56. истог закона и члана 487. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку и одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                     Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић