Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 92/2018
30.01.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног АА, поднетом против решења Вишег суда у Лесковцу Кж 373/17 од 29.12.2017. године, у седници већа одржаној дана 30.01.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљеног АА поднет против правноснажног решења Вишег суда у Лесковцу Кж 373/17 од 29.12.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажним решењем Вишег суда у Лесковцу Кж 373/17 од 29.12.2017. године, одбачена је жалба окривљеног АА изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу К 373/17 од 23.11.2017. године, као недозвољена.

Против наведеног решења захтев за заштиту законитости поднео је окривљени АА из свих законом дозвољених разлога, без стављања конкретног предлога суду у погледу одлучивања о захтеву.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости окривљеног АА, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости окривљеног АА је недозвољен.

Наиме, како је одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, док је одредбом члана 483. став 3. ЗКП прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца, то је Врховни касациони суд нашао да окривљени није овлашћен да сам поднесе захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке, већ да је овлашћен да то учини искључиво преко свог браниоца, због чега је захтев за заштиту законитости окривљеног АА као недозвољен одбацио.