.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 938/2017
28.09.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића и Маје Ковачевић Томић, чланова већа, са саветником Марином Радосављевић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела шумска крађа у саизвршилаштву из члана 275. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Богдановића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу 4К 545/14 од 16.01.2017. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 77/17 од 25.05.2017. године, у седници већа одржаној 28.09.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Богдановића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу 4К 545/14 од 16.01.2017. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 77/17 од 25.05.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крушевцу 4К 545/14 од 16.01.2017. године, окривљени АА, оглашен је кривим да је заједно са окривљенима ББ и окривљеним ВВ, извршио кривично дело шумска крађа у саизвршилаштву из члана 275. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 5 (пет) месеци. Окривљени је обавезан да плати суду на име трошкова кривичног поступка износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности наведене пресуде, под претњом извршења. Оштећени ДД је упућен да имовинскоправни захтев остварује у парничном поступку.
Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 77/17 од 25.05.2017. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног ББ, окривљеног АА и окривљеног ВВ, адвоката Драгана Богдановића, а пресуда Основног суда у Крушевцу 4К 545/14 од 16.01.2017. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Драган Богдановић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе.
Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да је доношењем побијаних пресуда учињена повреда члана 16. став 5. ЗКП, тј. повреда процесног начела in dubio pro reo, јер сматра да постоји сумња у погледу одлучне чињенице - да су окривљени оборили стабла у шуми оштећеног, а која чињеница представља обележје кривичног дела шумска крађа, и чије постојање, према наводима захтева, суд није могао утврдити са степеном извесности.
Поред тога, бранилац у уводу захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, а у образложењу захтева наводи да изведени докази, и то одбране окривљених, који у целости негирају извршење кривичног дела, као и искази сведока, да нико од истих није видео окривљене како ради крађе обарају стабла у шуми оштећеног, јасно указују да се утврђено чињенично стање, не може подвести под законски опис кривичног дела шумска крађа, с обзиром да је обарање стабала обележје овог кривичног дела, те без остварености свих елемената, нема ни тог кривичног дела. У конкретном случају, према ставу браниоца, у радњама окривљеног би се евентуално могла стећи обележја кривичног дела крађа, али не и кривичног дела шумска крађа, јер нема доказа да су окривљени критичном приликом оборили стабла у шуми оштећеног.
Изнетим наводима, бранилац формално истиче повреду закона из члана 439. тачка1) ЗКП, указујући истовремено и на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, иако је тако не означава, али по оцени овог суда, исти суштински оспорава оцену изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, и на сопственој верзији утврђеног чињеничног стања, изводи закључак у погледу правне квалификације.
Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 16. став 5. ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног, оценио као недозвољен.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Марина Радосављевић,с.р. Јанко Лазаревић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
