Чиме би извршио кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези са чланом 19. став 1. Кривичног законика.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду К 378/16 од 29.03.2017. године, према окривљеном АА, на основу члана 422. тачка 3) ЗКП одбијена је оптужба да је извршио кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 5. у вези става 1. Кривичног законика.

Трошкови кривичног поступка пали су на терет буџетских средстава суда, а оштећени ББ је, ради остварења имовинско-правног захтева, упућен на парницу.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 744/17 од 28.11.2017. године делимичним усвајањем жалбе Другог основног јавног тужиоца у Београду преиначена је пресуда Другог основног суда у Београду К 378/16 од 29.03.2017. године на тај начин што је, тај суд, окривљеног АА огласио кривим због извршеног кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 19. став 3. КЗ, па га је применом члана 19. став 3. КЗ ослободио од казне, док су, у преосталом делу, жалба Другог основног јавног тужиоца у Београду као и жалба браниоца окривљеног АА, одбијене као неосноване.

Истом пресудом, оштећени ББ је на основу члана 258. став 4. ЗКП упућен на парницу ради остварења имовинскоправног захтева, а окривљени је на основу члана 264. став 4. ЗКП ослобођен од дужности плаћања трошкова кривичног поступка и судског паушала.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног АА, адвокат Стојан Никић, поднео је захтев за заштиту законитости, због повреда закона, члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП; члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП све у вези са одредбом члана 485. ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев и побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за кривично дело за које је оглашен кривим или потврдити првостепену пресуду и утврдити да је кривично дело извршено на мах, те да је за исто наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Врховни касациони суд је, у смислу члан 488. став 1. ЗКП, након достављања захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда, основано бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Наиме, одредбом члана 19. став 1. Кривичног законика прописано је да није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани, а ставом 2. истог члана да је нужна одбрана она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другог одбије истовремени противправни напад.

Нужна одбрана је основ који искључује противправност кривичног дела, односно основ који искључује постојање кривичног дела.

Побијаном другостепеном пресудом, окривљени АА оглашен је кривим да је извршио кривично дело тешка телесна повреда, из члана 121. став 1. у вези члана 19. став 3. Кривичног законика, тако што је прекорачивши границе нужне одбране оштећеном ББ нанео тешке телесне повреде, на начин описан у изреци другостепене пресуде.

По оцени Врховног касационог суда из чињеничног описа радњи извршења окривљеног АА, у односу на оштећеног ББ, датом у изреци другостепене пресуде, произлази да је окривљени АА, након што је после међусобног краћег вербалног сукоба изненада нападнут од стране оштећеног ББ тако што га је оштећени два пута ударио песницом, затим га је једном ударио коленом у пределу стомака, те песницом у пределу чела, све у намери да га тешко телесно повреди, ударио - убо ножем оштећеног ББ у пределу трбуха, наневши му убодну рану са отварањем трбушне дупље.

По налажењу овог суда, одбрана коју је окривљени АА применио за одбијање истовременог противправног напада оштећеног ББ, ударањем - убадањем ножа у предео трбуха оштећеног, је била неопходно потребна за одбијање напада и сразмерна нападу имајући у виду континуитет и интензитет напада и одбране и могућности које је окривљени имао за одбијање напада. Наиме, будући да је окривљени АА, стар ... година, значајно нарушеног здравља због ... болести, ... и више оперативних захвата због одстрањивања злоћудног тумора ..., био изненада нападнут од стране оштећеног ББ значајније млађег с`обзиром на његових ... годину старости, окривљени је био доведен у ситуацију да употребом ножа од себе одбије истовремени противправни напад оштећеног ББ, што је у конкретном случају била једина могућност за одбијање таквог напада.

Дакле, Врховни касациони суд налази да је окривљени АА, радњу убода ножем оштећеног у пределу трбуха чиме је проузроковао његову тешку телесну повреду учинио у нужној одбрани, а не у њеном прекорачењу, како је то закључио Виши суд у Бегораду у побијаној правноснажној пресуди.

Како, према одредби члана 19. став 1. КЗ, дело учињено у нужној одбрани није кривично дело, то је Врховни касациони суд, применом члана 423. тачка 1) ЗКП, окривљеног АА ослободио од оптужбе да је учинио кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 19. став 1. Кривичног законика.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд, је налазећи да је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката Стојана Никића основан, преиначио побијане правноснажне пресуде тако што је окривљеног АА, на основу члана 423. тачка 1) ЗКП ослбоодио од оптужбе да је извршио предметно кривично дело, те се сходно донетој одлуци није упуштао у разматрање осталих истакнутих повреда у захтеву браниоца окривљеног.

Из свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП те члана 265. став 1. ЗКП у погледу трошкова кривичног поступка, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                    Олгица Козлов, с.р.

Председник већа-судија,                                                                                              Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић