Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, јер део захтева окривљеног у ком тражи да му се накнаде трошкови кривичног поступка, настали за састављање захтева за накнаду трошкова, није прихватио, односно основано захтевом указује на повреду одредбе члана 441. став 4. ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази да првостепеним решењем Вишег суда у Београду КПО3.бр.15/17 од 23.04.2019.године, поред осталог, окривљеном нису признати трошкови на име састава поднеска од 17.07.2017.године, којим је његов бранилац специфицирао и тражио накнаду трошкова кривичног поступка, са образложењем да захтев за накнаду трошкова не представља образложен или било који други поднесак који је неопходан за одбрану окривљеног, као и за сам кривични поступак. Одлучујући по жалби на напред наведену првостепену одлуку Виши суд у Београду решењем Кпо3.бр.15/17 Кв.бр.2016/19 од 30.05.2019.године одбија жалбу браниоца, уз образложење да захтев за накнаду трошкова не представља поднесак у кривичном поступку, који се предузима у циљу одбране окривљеног, у смислу одредбе члана 8 Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Поступајући на тај начин, по налажењу Врховног касационог суда, Виши суд у Београду је побијаним решењима учинио повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је поред осталог да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана 261. ЗКП наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца. Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено због којих поднесака адвокату припада награда из тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50% награде из тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Сходно изнетом, предметни поднесак од 17.07.2017. године, којим је бранилац захтевао накнаду трошкова кривичног поступка, представља поднесак који је сачињен ради остваривања права и интереса окривљеног у поступку, с обзиром да суд по службеној дужности није покренуо поступак за исплату трошкова, већ је то иницирао управо бранилац окривљеног поменутим поднеском, па се стога не може прихватити закључак дат у побијаним решењима да овај поднесак није био неопходан, односно да не представља поднесак у кривичном поступку који се предузима у циљу одбране окривљеног.

Стога, како награда за састављање захтева за трошкове кривичног поступка није предвиђена тарифним бројем 4. став 1, то се иста има третирати као „остали поднесак у кривичном поступку“, сходно ставу 2. тарифног броја 4, за чије састављање адвокату припада 50% накнаде из тарифног броја 1.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је уважио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, укинуо побијана решења и предмет вратио Вишем суду у Београду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, суд ће отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, и с тим у вези утврдити висину награде и нужних издатака браниоца, а у складу са одредбама Законика о кривичном поступку и одредбама Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, те донети правилну и закониту одлуку.

Осталим наводима захтева, којим се указује да је суд учинио повреду закона из члана 441. ЗКП, и тиме што је одбио да накнади трошкове за поднесак од 22.01.2016.године, закључујући да је адвокат наведеним поднеском тражио одлагање саслушања заказаног за 22.01.2016.године због раније преузетих обавеза, па самим тим ове трошкове је адвокат сам проузроковао, по налажењу овог суда, оспоравају се чињенични закључци суда, односно указује на погрешно утврђено чињенично стање, а што није законски разлог прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због кога окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни првни лек.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                              Председник већа - судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                        Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић