Наиме, из списа предмета произилази да је Прекршајни суд у Суботици, на основу члана 315. и члана 321. Закона о прекршајима, донео решење 5ИПР 2654/2018 од 28.03.2019. године којим је у ставу I изреке одређено извршење на основу правноснажне и извршне пресуде Прекршајног суда у Суботици 5ПР 2021/2018 од 05.07.2018. године ради наплате трошкова поступка у износу од 1.000,00 динара на имовини кажњене АА из ..., пописом, проценом и продајом покретних ствари које се нађу на адреси њеног пребивалишта, ради намирења трошкова прекршајног поступка и то тако што ће се добијени износ уплатити на жиро рачун наведен у том решењу, а у ставу II изреке решења је истовремено одлучено да ће се на основу тог решења покренути извршни поступак пред Основним судом у Суботици у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу.

Дана 12.08.2019. године Прекршајни суд у Суботици је, сходно члану 7. Закона о извршењу и обезбеђењу, а на основу података у списима предмета, поднео Основном суду у Зрењанину као стварно и месно надлежном суду, предлог за извршење на основу извршне исправе, имајући у виду да у конкретном случају није могуће извршити принудну наплату на други начин.

Врховни касациони суд налази да је погрешно становиште Основног суда у Зрењанину да је Прекршајни суд у Суботици стварно и месно надлежан за спровођење извршења у конкретном случају.

Одредбама члана 321. Закона о прекршајима које се односе на принудну наплату на покретним и непокретним стварима кажњеног лица и то ставом 1. тог члана прописано је да у случају да није могуће извршити принудну наплату на други начин, суд може донети решење да се принудна наплата спроведе на покретним или непокретним стварима кажњеног физичког лица, предузетника или одговорног лица, а ставом 2. тог члана је предвиђено да да ће принудну наплату спровести стварно и месно надлежан суд у складу са одредбама закона којим се уређује извршење и обезбеђење.

Према члану 6. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 106/2015, 106/2016 - аутентично тумачење, 113/2017 - аутентично тумачење и 54/2019), о предлогу за извршење или обезбеђење одлучују у првом степену основни или привредни суд, а чланом 7. истог закона је прописано да је за одлучивање о предлогу за извршење или обезбеђење опште месно надлежан суд на чијем подручју извршни дужник има пребивалиште или боравиште, односно седиште.

Чланом 22. став 2. Закона о уређењу судова одређено је да основни суд води извршне поступке за које није надлежан неки други суд.

Имајући у виду да је у предлогу за извршење Прекршајног суда у Суботици од 12.08.2019. године, а на основу напред цитираног решења којим је одређено извршење као средство принудне наплате, предложено извршење само пописом, проценом и продајом покретних ствари и непокретности у својини извршног дужника, с обзиром на то да није могуће извршити принудну наплату на други начин, то је у наведеној ситуацији у смислу члана 321. став 2. Закона о прекршајима и члана 6. став 1. и члана 7. Закона о извршењу и обезбеђењу, за одређивање извршења по предлогу за извршење на основу извршне исправе Прекршајног суда у Суботици стварно и месно надлежан Основни суд у Зрењанину, на чијем подручју извршни дужник АА има пребивалиште.

Из напред изнетих разлога Врховни касациони суд је, у смислу члана 30. став 2. Закона о уређењу судова и члана 36. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                       Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                            Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић