Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Петар Ракочевић, адвокат из ..., против туженог „Philip Morris Operations“ a.d. Ниш, кога заступа Небојша Станковић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1201/20 од 04.06.2020. године, у седници одржаној 07.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1201/20 од 04.06.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Исправљеном пресудом Основног суда у Нишу П бр. 13964/15 од 25.09.2019. године, ставом 1.-3. изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди правно дејство уговора о дугорочном кредитирању у циљу сарадње и испоруке дувана типа ... у сувом и суво – зеленом стању, закључених између правног претходника туженог и тужиоца у време ближе означено у тим ставовима изреке. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде штете за 2007. годину исплати 838.761,00 динара, са каматом од 06.09.2016. године до исплате; док је ставом петим изреке, одбијен захтев тужиоца којим је тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде штете због неисплаћене премије за дуван у листу за 2007. годину исплати 355.750,00 динара са каматом од 01.01.2018. године до исплате. Тужилац је обавезан да туженом на име трошкова поступка исплати 321.900,00 динара (став шести изреке) са каматом од извршности до исплате. Ставом седмим изреке, одбијен је захтев туженог да се тужилац обавеже да му накнади трошкове парничног поступка увећане на име ПДВ за 20%. Ставом осмим изреке, одбијен је захтев тужиоца да тужени накнади трошкове парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1201/20 од 04.06.2020. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставу првом, другом, трећем, четвртом, петом, шестом и осмом изреке.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену, тужилац је благовремено изјавио посебну ревизију због погрешне примене материјалног права на основу члана 395. Закона о парничном поступку.

Тужени је дао одговор на ревизију, са предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена или одбије као неоснована, а за предузимање ове правне радње захтевао је накнаду трошкова.

Апелациони суд у Нишу се решењем Р3 бр. 21/21 од 19.02.2021. године изјаснио да не предлаже Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужиоца у смислу члана 395. ЗПП.

Према члану 395. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/14), ревизија је изузетно дозвољена и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по одредбама члана 394. овог Закона, кад је по оцени апелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права.

Како Апелациони суд у Нишу није предложио одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, по оцени Врховног касационог суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 395. ЗПП нису испуњени.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 506. став 1. (прелазне и завршне одредбе) Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), поступци започети пре ступања на снагу овог закона спровешће се по одредбама ЗПП („Службени гласник РС“, број 125/04, 111/09). Према чл. 23. став 3. новела Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11), објављених у „Службеном гласнику РС“, бр. 55/14, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона. У овом случају, правноснажна другостепена пресуда донета је 04.06.2020. године, после ступања на снагу наведених новела Закона о парничном поступку.

Тужба у овом спору ради утврђења и накнаде штете поднета је 25.12.2009. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 1.194.511,00 динара.

Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Захтев туженог за накнаду трошкова састава одговора на ревизију одбијен је на основу члана 150. став 1. ЗПП, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења ове парнице, па је одлучено као у ставу другом изреке.

На основу члана 404. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић