Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 208/10
18.11.2010. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Андрејевић, председника већа, Миломира Николића и Соње Бркић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца Г.Ј. – С. из Л. чији је пуномоћник С.М. из Л., против туженог М. д.о.о., Н., у стечају, ради исплате зараде и др., решавајући о сукобу стварне надлежности између Основног суда у Л. и Привредног суда у Н., у седници већа одржаној 18.11.2010. године, донео је

 Р Е Ш Е Њ Е

 

 

                        За поступање у овом предмету стварно је надлежан Основни суд у Л.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

                        Тужба против туженог ради исплате, поднета је Општинском суду у Л. 28.04.2009. године.

                        Основни суд у Л. решењем 20 П1 број ... од 06.10.2010. године у ставу 1 изреке прекинуо је поступак у овој правној ствари, због отварања стечајног поступка над туженим. У ставу 2. огласио се стварно и месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари. У ставу 3 одлучио је да се по правноснажности списи доставе Привредном суду у Н. као искључиво, стварно и месно надлежном суду за поступање.

                        Привредни суд у Н. није прихватио стварну надлежност, те је списе доставио овом суду  ради решавања насталог сукоба стварне надлежности.

                        Одлучујући о сукобу стварне надлежности  у смислу одредбе члана 23. став 2. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 125/04, 111/09), у вези са чланом 55. став 1. и 53. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је за поступање у овом предмету стварно надлежан Основни суд у Л.

                        У току парнице по тужби тужиље пред судом опште надлежности утврђено је да је решењем Привредног суда у Н. Ст. бр. ... од 30.03.2010. године над туженим покренут поступак стечаја. Покретање поступка стечеја над туженим као стечајним дужником има за процесну последицу прекид поступка. Прекид поступка у смислу члана 214. став 1. тачка 5. ЗПП, наступа по сили закона. Законом о стечају ("Службени гласник РС", бр. 104/09), који је lex specialis у односу на ЗПП, такође је у члану 88. прописано да у тренутку наступања правних последица отварања поступка стечаја прекидају се сви судски поступци у односу на стечајног дужника и на његову имовину. Стога је Основни суд у Л. као суд опште надлежности  решењем од 12.10.2010. године прекинуо поступак због отварања поступка стечаја над туженим као стечајним дужником. По доношењу овог решења предмет је пред Општинским судом у Л., као судом опште надлежности, судски решен. Са судски решеним предметом поступа се на начин прописан судским пословником. То подразумева да се прекинути поступак наставља само кад су испуњени услови прописани одредбом члана 217. ЗПП. Стога Општински суд у Л. после прекида поступка није могао да се огласи стварно ненадлежним и да предмет уступи Привредном суду у Н., јер за то нису били испуњени процесни услови.

                        По покретању поступка стечаја над стечајним дужником изменио се процесни материјално-правни положај тужиоца у овом спору. Поступак у спору је прекинут по сили закона, а тужилац би морао своја права из овог спора да остварује у поступку стечаја на начин како је то прописано Законом о стечају, што значи да је тужилац као стечајни поверилац морао да у законом прописаном року своје потраживање из тужбе и овог спора пријави у поступку стечаја као стечајни поверилац. Пријаву потраживања морао је да сачини и уреди на начин прописан одредбом члана 111. Закона о стечају. У пријави је у смислу члана 111. став 3. Закона о стечају морао да наведе да пријављује потраживање о коме се води парница и да наведе суд пред којим тече поступак са ознаком списа. Дакле, тужилац је као стечајни поверилац морао да наведе да против сада стечајног дужника као туженог има започету парницу пред Општинским судом у Л., која је решењем тог суда прекинута и да се предмет код тог суда води под бројем 20 П1 број ... .

                        У поступку испитивања овог пријављеног потраживања стечајни управник има законско овлашћење да пријављено потраживање засновано на започетој парници пред судом опште надлежности призна или оспори. Уколико га призна, а не оспоре га за то овлашћени повериоци, потраживање се сматра утврђеним и не постоји потреба за наставком прекинутог поступка.

                        Потреба за наставком прекинутог поступка наступа тек уколико се у поступку испитивања пријављених потраживања оспори потраживање из започете парнице. У тој ситуацији за то овлашћена лица могу да затраже наставак прекинутог поступка пред судом опште надлежности. То процесно право у првом реду има тужилац као стечајни поверилац уколико му је потраживање оспорио стечајни управник, а има га и стечајни управник у име стечајног дужника. При том тужилац, у поступку стечаја стечајни поверилац, има право да бира правни пут за остварење свог права. То право може да оствари подношењем утврђујуће тужбе из члана 117. Закона о стечају и у тако насталој ситуацији не постоји потреба за наставком прекинутог поступка, што подразумева да поступак пред судом опште надлежности и даље остаје у прекиду. Тек у ситуацији да се тужилац одлучи да оспорено потраживање из парнице оствари наставком парничног поступка, поднеће суду опште надлежности захтев за наставак прекинутог поступка, а након оглашавања тог суда стварно ненадлежним, доставиће се предмет привредном суду као стечајном суду.                         Све док се не стекну поменуте процесне претпоставке не постоји процесни основ за било какво поступање у прекинутој парници. Стога, наставак прекинуте парнице зависи искључиво од стечајног повериоца, односно тужиоца у започетој парници.

                        Из наведених разлога, предмет је достављен Основном суду у Л., који ће у складу са напред изнетим са њим поступити као са решеним предметом.

                        Тек уколико буду испуњене процесне претпоставке на које је указано у овом решењу, предмет ће се доставити на поступање Привредном суду као стварно надлежном суду, обзиром да је већ донето решење којим се суд опште надлежности огласио стварно ненадлежним.

                                                                                               Председник већа – судија

                                                                                               Снежана Андрејевић, с.р.