Противна странка није дала одговор на захтев, који јој је, према повратници у списима, уредно достављен.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Управни суд је у образложењу побијане пресуде констатовао да је након оцене навода тужбе, одговора на тужбу, као и списа ове управне ствари, одлучујући без одржавања усмене расправе јер је предмет спора такав да очигледно не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања у смислу члана 33. ст. 2. и 3. Закона о управним споровима, нашао да је тужба основана. У образложењу се такође наводи да, како у списима предмета које је тужени орган доставио уз одговор на тужбу нема захтева тужиље број .... од 27.01.2016. године о коме је одлучено оспореним решењем, нити се у списима предмета налази доказ на основу кога је тужени донео одлуку у штампаном облику, имајући у виду да се у конкретном случају ради о увиду у електронску базу података, Управни суд није могао да испита правилност оспореног решења, односно да ли је у спроведеном поступку по захтеву тужиље поступано по правилима поступка, да ли је чињенично стање правилно и потпуно утврђено и материјално право правилно примењено. Стога је суд нашао да је тужени орган учинио повреду правила поступка из одредбе члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку, јер разлози дати у образложењу и стање у списима не упућују на одлуку дату у диспозитиву решења.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је Управни суд побијаном пресудом повредио правила поступка која су била од утицаја на решење ствари.

Управни суд наводи да је побијану пресуду донео на основу списа предмета које је тужени орган доставио уз одговор на тужбу, без одржавања расправе јер за то нису постојали разлози прописани одредбом члана 33. став 2. Закона о управним споровима. Међутим, из предмета Управног суда произлази да уз одговор на тужбу тужени није доставио списе предмета, већ само извештај о уручењу оспореног решења тужиљи дана 10.03.2016. године истичући да је тужба неблаговремена. Након поновног захтева за достављање списа, тужени орган је поднеском од 20.01.2017. године обавестио Управни суд да не поседује друге списе у вези са овим предметом осим извештаја о уручењу побијаног решења тужиљи и одговора руководиоца стручне службе туженог на питање које је поставила стручна служба Огранка Ужице у вези са захтевом тужиље за обнављање лиценце.

Управни суд у побијаној пресуди није оценио истакнути приговор туженог о неблаговремености тужбе, већ је тужбу уважио без одржавања усмене расправе констатујући да у списима предмета које је тужени доставио уз тужбу нема захтева тужиље о коме је одлучено оспореним решењем, нити доказа на основу кога је тужени донео одлуку.

По оцени Врховног касационог суда, Управни суд је повредио правила поступка када је доносећи побијану пресуду поступао као да му је тужени орган доставио непотпуне списе предмета. Извештај о достављању оспореног решења тужиљи, овде противној странци, и мишљење руководиоца стручне службе туженог, овде подносиоца захтева, не могу се сматрати списима предмета туженог органа о предмету управног спора у смислу члана 30. став 3. Закона о управним споровима. Последице недостављања списа од стране туженог органа је овлашћење суда да реши спор без списа, при чему ће сам утврдити чињенично стање на расправи.

Одредбом члана 34. став 1. Закона о управним споровима прописано је да ће веће суда увек одржати расправу због сложености предмета спора или ради бољег разјашњења стања ствари, као и у случају из члана 30. став 3. Закона, којим је прописано да ако тужени после другог захтева не достави списе предмета у року од осам дана или ако изјави да их не може доставити, суд може да реши спор и без списа, при чему ће сам да утврди чињенично стање на расправи.

Имајући у виду све изложено, за Врховни касациони суд је неприхватљив став Управног суда да није могао да испита правилност оспореног решења, као ни да ли је у спроведеном поступку поступано по правилима поступка, да ли је чињенично стање правилно и потпуно утврђено и материјално право правилно решено, као ни став да је предмет спора такав да очигледно не изискује непосредно саслушање странака и посебно утврђивање чињеничног стања.

Следом претходно наведеног, Врховни касациони суд је укинуо побијану пресуду, с тим да се предмет врати Управном суду заједно са списима предмета туженог органа, овде подносиоца захтева за преиспитивање судске одлуке, који су достављени уз допуну захтева, како би о тужби била донета нова одлука. У поновном поступку, Управни суд ће оценити приговор о неблаговремености тужбе, а уколико нађе да је тужба благовремена – оценити њену основаност, при чему ће посебно да има у виду одредбе чл. 196. и 197. Закона о здравственој заштити (''Службени гласник РС'' бр. 107/05... 113/17), Правилника о ближим условима за издавање, обнављање или одузимање лиценце члановима коморе здравствених радника (''Службени гласник РС'' бр. 119/07... 40/10) и Правилника о ближим условима за спровођење континуиране едукације за здравствене раднике и здравствене сараднике (''Службени гласник РС'' бр. 2/11 и 23/16).

С обзиром на све изложено, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 3. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде и предмет вратио Управном суду, који је дужан да расправи питања на која му је указано овом пресудом.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 05.12.2019. године, Узп 345/2019

Записничар,                                                                                                         Председник већа – судија,

Весна Мраковић,с.р.                                                                                         Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић