Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, након чега је одржао седницу већа о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног у смислу члана 488. став 2. ЗКП, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан.

Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, указује да су побијана решења донета уз учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 490/18 од 29.05.2018. године, којом је преиначена пресуда Првог основног суда у Београду К 2614/11 од 28.12.2018. године према окривљеном АА на основу члана 422. тачка 3) ЗКП, одбијена оптужба да је извршио кривично дело пореска утаја из члана 229. став 2. у вези става 1. КЗ, те је истовремено одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Први основни суд у Београду, одлучујући о захтеву окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка донео решење К 2614/11 од 14.11.2018. године, којим је утврдио да је окривљени имао трошкове кривичног поступка у износу од 563.250,00 динара и одредио да се овај износ исплати из буџетских средстава суда на рачун браниоца окривљеног у року од 60 дана од дана правноснажности решења.

Против наведеног решења Првог основног суда у Београду, бранилац окривљеног изјавио је жалбу из свих законом прописаних разлога (из образложења жалбе произлази да се првостепено решење побија у делу којим окривљеном нису признати трошкови кривичног поступка на име награде стручног саветника и браниоца окривљеног за одбрану окривљеног на једном одржаном главном претресу), са предлогом да веће првостепеног суда побијано решење преиначи и окривљеном призна право на накнаду трошкова од још 133.500,00 динара и одреди да се овај износ уплати на рачун браниоца окривљеног. Одлучујући о жалби браниоца окривљеног Први основни суд у Београду је решењем К 2614/11 – Кв 1835/18 од 22.01.2019. године укинуо наведено решење и предмет вратио председнику већа првостепеног суда на поновно одлучивање.

У поновном поступку првостепени суд је донео побијано првостепено решење којим је утврдио да је окривљени АА имао трошкове кривичног поступка у износу од 303.750,00 динара и одредио да се исти исплате из буџетских средстава суда на рачун браниоца окривљеног. Одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној по свим законским основима, Први основни суд у Београду је решењем К 2614/11-Кв 464/19 од 27.05.2019. године делимичним уважењем жалбе преиначио првостепено решење тако што је усвојио захтев окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка и утврдио да висина трошкова кривичног поступка износи 313.982,00 динара, који трошкови се имају исплатити браниоцу окривљеног у року од 60 дана од дана достављања преписа решења из буџетских средстава суда, док је у преосталом делу жалба браниоца окривљеног одбијена као неоснована.

Одредбом члана 467. став 1. ЗКП, прописано је да суд испитује решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па би стога правни лек требало по правилу да доведе до резултата сагласних интереса његовог подносиоца, те да је следствено томе искључена могућност погоршања процесноправног положаја окривљеног у другостепеном поступку у ситуацији када је жалба изјављена само у његову корист.

Из напред изнетог произлази да је против ранијег првостепеног решења од 14.11.2018. године којим је одлучивано о трошковима кривичног поступка, жалбу изјавио искључиво бранилац окривљеног због погрешне оцене суда о праву окривљеног на накнаду трошкова кривичног поступка на име награде стручног саветника и браниоца окривљеног са предлогом да се првостепено решење преиначи тако што би окривљеном били досуђени и наведени трошкови кривичног поступка, али да је веће првостепеног суда одлучујући о жалби изјављеној у корист окривљеног побијано решење испитивало и у оном делу који жалбом није побијан и да је насупрот правцу побијања укинуло првостепено решење на штету окривљеног, чиме је решењем Првог основног суда у Београду К 2614/11-Кв 1835/18 од 22.01.2019. године, повређена одредба члана 467. став 1. ЗКП, на штету окривљеног.

Како је у поступку одлучивања о трошковима кривичног поступка окривљеног АА који је претходио доношењу побијаних решења, против којих је поднет захтев за заштиту законитости, повређена одредба члана 467. став 1. ЗКП, тиме што је првостепени суд одлучујући о жалби браниоца окривљеног побијано решење испитивао мимо дела и насупрот правца побијања који су истакнути у жалби и исто укинуо на штету окривљеног уз давање таквих разлога за даље поступање што је у новом поступку имало за последицу неповољнији исход поступка по окривљеног, на који начин је побијаним правноснажним решењима повређен закон из члана 441. став 4. ЗКП, на штету окривљеног АА, што се основано указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Имајући у виду наведену повреду закона учињену на штету окривљеног, Врховни касациони суд је укинуо побијана решења Првог основног суда у Београду и списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање о захтеву окривљеног за накнаду трошкова кривичног поступка, при чему ће суд у поновном поступку имати у виду примедбе на које му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлуку.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                         Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                       Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић