Наведена пресуда исправљена је решењем Основног суда у Суботици К 807/18 од 27.03.2019. године, на тај начин што у диспозитиву овереног преписа пресуде на страни број 2, у 27. и 31. реду уместо имена оштећеног „ББ треба да стоји и име ББ1“ у образложењу овереног преписа пресуде на страни 8 у последњем пасусу уместо имена оштећеног „ББ“ треба да стоји име „ББ1“, док је у преосталом делу оверени препис пресуде остао неизмењен.

Пресудом Вишег суда у Суботици Кж1 63/19 од 04.07.2019. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Суботици К 807/18 од 21.02.2019. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Милош Бојовић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, и повреде члана 507. став 2. ЗКП, са предлогом да се побијане одлуке преиначе у потпуности и да се окривљени ослободи од оптужбе и одреди да се трошкови одбране исплате на терет буџета или да се побијане одлуке укину и предмет врати првостепеном суду ради доношења поновне одлуке.

Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношења одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву наводи да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се према одредбама ЗКП не могу заснивати, и то на записнику о извршеном увиђају саобраћајне незгоде од 18.05.2017. године, који је сачињен на основу увиђаја од стране СЛ Саобраћајне полиције обављеног истог дана, односно два дана након наводне саобраћајне незгоде, што је у супротности са одредбама члана 133. 136. ЗКП, обзиром да се на тај начин не могу утврђивати околности, јер лице места не постоји, па није могуће извршити непосредно опажање чињеница. У захтеву се даље наводи, да је наведени доказ коришћен и приликом извраде мишљења вештака саобраћајне струке. Бранилац даље наводи да је и криминалистичко-техничка документација сачињена такође два дана након наводне саобраћајне незгоде, па је и приликом извођења овог доказа, изостала могућност непосредног опажања чињеница.

Из извештаја за Основно јавно тужилаштво МУП-а ПУ Суботитица СПИ Суботица, од 18.05.2017. године број ../17 произилази:

- да је дана 16.05.2017. године дошло до саобраћајне незгоде у ... у раскрсници улица ... – ... у којој су учествовали возач путничког возила марке „...“ ... рег. ознаке ... АА и возач путничког возила марке „...“ ... рег. ознаке ... ББ1

- да су лаке телесне повреде које је оштећени ББ1 задобио критичном приликом накнадно констатоване дана 18.05.2017. године у Општој болници у ... на Ургентном одељењу,

- да је о околностима саобраћајне незгоде извештен Основни јавни тужилац Саша Црнковић, који је пренео овлашћење за вршење увиђаја саобраћајне незгоде патроли СПИ Суботица,

- да контрола на алкохол над возачима учесницима саобраћајне незгоде није вршена из разлога накнадног пријављивања саобраћајне незгоде и повреда задобијених у саобраћајној незгоди,

а у прилогу овог извештаја достављен је записник о извршеном увиђају саобраћајне незгоде који је извршен 18.05.2017. године и фотодокументација лица места саобраћајне незгоде.

Из списа предмета произилази да је саобраћајна незгода која се догодила 16.05.2017. године, накнадно пријављена дана 18.05.2017. године, да је након пријављивања извршен увиђај и о томе сачињен записник 18.05.2017. године, који је достављен МУП-у заједно са фотодокументацијом на основу чега је сачињен извештај за Основно јавно тужилаштво, па како одредбе Законика о кривичном поступку које се односе на увиђај, од члана 133. до члана 136, не прописују обавезу да се овај доказ мора извести истог дана када се одигра догађај који је предмет увиђаја, по налажењу Врховног касационог суда, наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА којима се на наведени начин указује да увиђај није изведен у складу са одредбама ЗКП, као и налаз и мишљење вештака базиран на њему, су неосновани.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену истакнуте повреде одредбе члана 507. став 2. ЗКП, обзиром да иста у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом прописан разлог због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                             Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић