Navedena presuda ispravljena je rešenjem Osnovnog suda u Subotici K 807/18 od 27.03.2019. godine, na taj način što u dispozitivu overenog prepisa presude na strani broj 2, u 27. i 31. redu umesto imena oštećenog „BB treba da stoji i ime BB1“ u obrazloženju overenog prepisa presude na strani 8 u poslednjem pasusu umesto imena oštećenog „BB“ treba da stoji ime „BB1“, dok je u preostalom delu overeni prepis presude ostao neizmenjen.

Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 63/19 od 04.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Subotici K 807/18 od 21.02.2019. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Bojović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i povrede člana 507. stav 2. ZKP, sa predlogom da se pobijane odluke preinače u potpunosti i da se okrivljeni oslobodi od optužbe i odredi da se troškovi odbrane isplate na teret budžeta ili da se pobijane odluke ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu radi donošenja ponovne odluke.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenja odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, i to na zapisniku o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode od 18.05.2017. godine, koji je sačinjen na osnovu uviđaja od strane SL Saobraćajne policije obavljenog istog dana, odnosno dva dana nakon navodne saobraćajne nezgode, što je u suprotnosti sa odredbama člana 133. 136. ZKP, obzirom da se na taj način ne mogu utvrđivati okolnosti, jer lice mesta ne postoji, pa nije moguće izvršiti neposredno opažanje činjenica. U zahtevu se dalje navodi, da je navedeni dokaz korišćen i prilikom izvrade mišljenja veštaka saobraćajne struke. Branilac dalje navodi da je i kriminalističko-tehnička dokumentacija sačinjena takođe dva dana nakon navodne saobraćajne nezgode, pa je i prilikom izvođenja ovog dokaza, izostala mogućnost neposrednog opažanja činjenica.

Iz izveštaja za Osnovno javno tužilaštvo MUP-a PU Subotitica SPI Subotica, od 18.05.2017. godine broj ../17 proizilazi:

- da je dana 16.05.2017. godine došlo do saobraćajne nezgode u ... u raskrsnici ulica ... – ... u kojoj su učestvovali vozač putničkog vozila marke „...“ ... reg. oznake ... AA i vozač putničkog vozila marke „...“ ... reg. oznake ... BB1

- da su lake telesne povrede koje je oštećeni BB1 zadobio kritičnom prilikom naknadno konstatovane dana 18.05.2017. godine u Opštoj bolnici u ... na Urgentnom odeljenju,

- da je o okolnostima saobraćajne nezgode izvešten Osnovni javni tužilac Saša Crnković, koji je preneo ovlašćenje za vršenje uviđaja saobraćajne nezgode patroli SPI Subotica,

- da kontrola na alkohol nad vozačima učesnicima saobraćajne nezgode nije vršena iz razloga naknadnog prijavljivanja saobraćajne nezgode i povreda zadobijenih u saobraćajnoj nezgodi,

a u prilogu ovog izveštaja dostavljen je zapisnik o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode koji je izvršen 18.05.2017. godine i fotodokumentacija lica mesta saobraćajne nezgode.

Iz spisa predmeta proizilazi da je saobraćajna nezgoda koja se dogodila 16.05.2017. godine, naknadno prijavljena dana 18.05.2017. godine, da je nakon prijavljivanja izvršen uviđaj i o tome sačinjen zapisnik 18.05.2017. godine, koji je dostavljen MUP-u zajedno sa fotodokumentacijom na osnovu čega je sačinjen izveštaj za Osnovno javno tužilaštvo, pa kako odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na uviđaj, od člana 133. do člana 136, ne propisuju obavezu da se ovaj dokaz mora izvesti istog dana kada se odigra događaj koji je predmet uviđaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje da uviđaj nije izveden u skladu sa odredbama ZKP, kao i nalaz i mišljenje veštaka baziran na njemu, su neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede odredbe člana 507. stav 2. ZKP, obzirom da ista u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić