Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Предраг Томовић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да се побијане пресуде укину или само пресуда донета по редовном правном леку или да се исте преиначе и окривљени ослободи од оптужбе за кривично дело за које је оглашен кривим.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац побија нижестепене пресуде због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са образложењем да у радњама окривљеног АА не стоје елементи кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. Кривичног законика (КЗ) за које је оглашен кривим и да се евентуално ради о прекршају из члана 9. Закона о јавном реду и миру или кривичном делу лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ. По наводима браниоца из чињеничног описа кривиног дела не произилази да је међусобно примењено насиље довело до значајнијег узнемирења грађана и тежег ремећења јавног реда и мира, а поред тога не конкретизује се којом радњом и на који начин је теже ремећен јавни ред и мир и којим грађанима је било угрожено спокојство и да ли се ради о значајнијој мери и самим тим да ли се ради о тежем ремећењу јавног реда и мира. Такође, бранилац указује да није правилно оцењен ни умишљај код окривљеног, јер је насиље вршено према саокривљеном и учесници сукоба су се споразумно повукли у двориште стамбене зграде где није било људи, на који начин је по оцени браниоца компромитован евентуални умишљај код окривљеног у делу који се односи на пристанак на значајније угрожавање спокојства грађана и на теже ремећење јавног реда и мира.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се по оцени Врховног касационог суда не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 344. став 1. КЗ, прописано је да кривично дело насилничко понашање чини онај ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир, док је ставом 2. прописано да уколико је дело из става 1. извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижавања грађана, учинилац ће се казнити затвором од 6 месеци до 5 година.

У конкретном случају, првостепеном пресудом окривљени АА је оглашен кривим да је дана 26.07.2015. године око 3,00 часа у ..., испред пекаре „ГГ“ у ..., након вербалне расправе и међусобног гурања између окривљеног АА и ББ, у присуству већег броја људи по предлогу окривљеног ББ да оду иза зграде која се налазила поред пекаре да поразговарају, где су и отишли, а потом када је окривљени АА покушао да се врати у пекару у томе га је спречио ВВ и потом су му задати ударци. Након тога „ окривљени АА креће према свом ауту испред пекаре „ГГ“ где га сусреће ВВ и тада долази до међусобне размене удараца песницама по глави и телу након чега окривљени АА металном шипком, коју узима из свог аута, више пута удара ВВ у потиљачни део главе, услед чега ВВ пада на коловоз и губи свест...“.

По оцени овог суда, чињенични опис радње извршења дат у изреци првостепене пресуде садржи све чињенице и околности које представљају законска обележја кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом и то како објективна обележја која се тичу радње извршења која у конкретном случају произилази из чињенице да се испред пекаре окривљени гурао и расправљао са окривљеним ББ а потом и испред возила након размене удараца са оштећеним ВВ из својих кола узима металну шипку којом је задао ударац оштећеном ВВ у пределу главе и нанео му лаку телесну повреду, тако и она обележја које се односе на последицу (изазивање узнемирења код већег броја присутних људи), па и она која се односе на постојање субјективних облежја кривичног дела (свестан радње коју је предузео, хтео њено извршење и наступања забрањене последице).

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да се у радњама окривљеног описаним у изреци првостепене пресуде стичу сва законска обележја кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2 у вези става 1. КЗ, због чега су супротни наводи браниоца којима указује на учињену повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП оцењени као неосновани.

Самим тим неосновано је и истицање у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног да је правноснажном пресудом повређен закон из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић