Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Војислав Бабић без навођења законског основа, а из образложења произилази да је исти поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине а да окривљеног и његовог браниоца обавести и позове на седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредби члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у свом захтеву наводи да су првостепени и другостепени суд погрешно применили материјално право када су површину дворишта означили јавном површином при том не позивајући се на законски пропис шта представља јавну површину, па самим тим је снимак са те јавне површине недозвољен доказ у смислу одредаба члана 144. КЗ због чега су обе пресуде незаконите.

Из списа предмета произилази да је окривљени АА оглашен кривим што је у време и на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде у дворишту зграде које се по одлуци савета зграде користи за паркирање аутомобила власника односно станара ове зграде оштетио туђу ствар, а да је у току овог кривичног поступка изведен доказ извршеном репродукцијом снимака са четири фајла са ЦД који су снимљени сигурносном камером у дворишту зграде где је кривично дело учињено, као и да странке нису оспориле аутентичност ових снимака.

Имајући у виду да су сигурносне камере постављене из безбедносних разлога у дворишту зграде о којој је реч, те да снимци са истих могу да служе за утврђивање чињеница које су у интересу безбедности станара зграде, али и шире – у јавном интересу, то су по налажењу Врховног касационог суда, нарочито имајући у виду да аутентичност снимака није оспоравана, неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Врховни касациони суд се није упуштао у изнете наводе захтева за заштиту законитости којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање обзиром да исто у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                             Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                        Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић