Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и, у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Иване Рашић, је неоснован.

Бранилац окривљеног у образложењу захтева наводи да је суд на основу члана 507. ЗКП одржао главни претрес у одсуству окривљеног АА, на који начин је, по ставу одбране, учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 74. став 1. тачка 4) ЗКП, којом је прописано да окривљени мора имати браниоца ако му се суди у одсуству и то од доношења решења о суђењу у одсуству, па док суђење у одсуству траје.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости Врховни касациони суд оцењује као неосноване из следећих разлога:

Наиме, одредбама члана 74. ЗКП предвиђена је обавезна одбрана окривљеног у кривичном поступку, односно истима је прописано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца. Повреда закона из члана 74. став 1. тачка 4) ЗКП, на коју се позива бранилац окривљеног постоји, уколико се окривљеном суди у одсуству, а окривљени нема браниоца.

Из списа предмета произилази да се против окривљеног АА, кривични поступак водио због извршења кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ, за које кривично дело је прописана новчана казна или казна затвора до три године.

Одредбом члана 495. ЗКП прописано је да у поступку за кривична дела за која је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до 8 година, примењиваће се одредбе члана 496. до 520. овог Законика, а уколико у овим одредбама није нешто посебно прописано сходно ће се примењивати остале одредбе овог Законика.

Одредбом члана 507. став 2. ЗКП прописано је да ако оптужени коме се суди за кривично дело за које је као главна казна прописана новчана казна или казна затвора до три године не дође на главни претрес, иако је уредно позван, судија може одлучити, након узимања изјаве од тужиоца, да се главни претрес одржи у одсуству оптуженог, под условом да његово присусутво није нужно и да је пре тога био саслушан.

Имајући у виду све напред наведено, окривљеном АА није суђено у одсуству, већ је применом члана 507. ЗКП главни претрес одржан без његовог присуства, а у којој кривичноправној ситуацији није предвиђена обавезна одбрана (члан 74. ЗКП), из којих разлога су неосновани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на повреду закона из члана 74. став 1. тачка 4) ЗКП.

Сходно изнетом, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбио као неоснован и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија,

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић