Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivane Rašić, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da je sud na osnovu člana 507. ZKP održao glavni pretres u odsustvu okrivljenog AA, na koji način je, po stavu odbrane, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 74. stav 1. tačka 4) ZKP, kojom je propisano da okrivljeni mora imati branioca ako mu se sudi u odsustvu i to od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se poziva branilac okrivljenog postoji, ukoliko se okrivljenom sudi u odsustvu, a okrivljeni nema branioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da se protiv okrivljenog AA, krivični postupak vodio zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, za koje krivično delo je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Odredbom člana 495. ZKP propisano je da u postupku za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina, primenjivaće se odredbe člana 496. do 520. ovog Zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije nešto posebno propisano shodno će se primenjivati ostale odredbe ovog Zakonika.

Odredbom člana 507. stav 2. ZKP propisano je da ako optuženi kome se sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan, sudija može odlučiti, nakon uzimanja izjave od tužioca, da se glavni pretres održi u odsustvu optuženog, pod uslovom da njegovo prisusutvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

Imajući u vidu sve napred navedeno, okrivljenom AA nije suđeno u odsustvu, već je primenom člana 507. ZKP glavni pretres održan bez njegovog prisustva, a u kojoj krivičnopravnoj situaciji nije predviđena obavezna odbrana (član 74. ZKP), iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 4) ZKP.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić