Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 834/2019
18.09.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 6. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 852/19 од 09.08.2019. године, поднетом против правноснажног решења Основног суда у Старој Пазови Кв 743/18 од 30.11.2018. године, у седници већа одржаној дана 18.09.2019. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ, захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 852/19 од 09.08.2019. године и утврђује да је решењем Основног суда у Старој Пазови Кв 743/18 од 30.11.2018. године, у делу који се односи на трошкове жалбеног поступка, учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку, у корист окривљеног АА.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Старој Пазови Кв 743/18 о д 30.11.2018. године уважена је жалба адв. Лазара Бегенишића по пуномоћју адв. Миленка Крунића од 18.07.2018. године, па је решење Основног јавног тужиоца у Старој Пазови Кт. 268/18 од 05.07.2018. године укинуто и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање, и усвојен захтев за накнаду жалбеног поступка у износу од 15.000,00 динара.

Против наведеног решења Републички јавни тужилац, поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 852/19 од 09.08.2019. године, у делу који се односи на трошкове жалбеног поступка због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и утврди да је наведеним правноснажним решењем повређен закон у корист окривљеног АА.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА адв. Лазару Бегенишићу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са решењем против кога је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је Основни суд у Старој Пазови, доношењем побијаног решења Кв 743/18 од 30.11.2018. године и то само у делу одлуке о трошковима жалбеног поступка ( у ком делу је ово решење једино и правноснажно), у корист окривљеног АА, повредио закон – члан 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП.

По налажењу Врховног касационог суда, а како то основано указује и Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости, нижестепени суд је доношењем побијаног решења, у делу одлуке о трошковима жалбеног поступка, повредио закон у корист окривљеног АА – члан 438.с тав 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) ЗКП.

Наиме, основано се захтевом за заштиту законитости указује да је изрека побијаног решења, у делу који се односи на трошкове жалбеног поступка у износу од 15.000,00 динара неразумљива, јер суд није донео мериторну одлуку о трошковима поступка којим се усваја захтев за накнаду жалбеног поступка у наведеном износу, није навео законски основ по коме је донета оваква одлука, нити је навео ко се обавезује и на који начин да исте надокнади адв. Лазару Бегенишићу, чиме је учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.

Такође, образложење предметног решења не садржи ни један једини разлог због чега је суд у конкретном случају уважавајући жалбу браниоца и укидајући првостепено решење о трошковима кривичног поступка, истовремено усвојио захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка у означеном износу од 15.000,00 динара. Наиме, у образложењу побијаног решења, суд није дао разлоге у погледу одлучних чињеница, на шта се конкретно односе предметни трошкови, како је утврђена њихова висина, ко је дужан да их сноси, на који начин се исти имају исплатити адвокату окривљеног АА, чиме је учинио повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а што се основано истиче у подентом захтеву за заштиту законитости.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 3) у вези члана 493. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде, тако што је усвојио захтев за заштиту законитости као основан у погледу напред изложене повреде закона учињене побијеним решењем и с обзиром на то да је захтев поднет на штету окривљеног, само утврдио постојање наведене повреде закона не дирајући у правноснажност решења.