Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 834/2019
18.09.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 6. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 852/19 od 09.08.2019. godine, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 743/18 od 30.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 18.09.2019. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 852/19 od 09.08.2019. godine i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 743/18 od 30.11.2018. godine, u delu koji se odnosi na troškove žalbenog postupka, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, u korist okrivljenog AA.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kv 743/18 o d 30.11.2018. godine uvažena je žalba adv. Lazara Begenišića po punomoćju adv. Milenka Krunića od 18.07.2018. godine, pa je rešenje Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kt. 268/18 od 05.07.2018. godine ukinuto i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje, i usvojen zahtev za naknadu žalbenog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja Republički javni tužilac, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 852/19 od 09.08.2019. godine, u delu koji se odnosi na troškove žalbenog postupka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je navedenim pravnosnažnim rešenjem povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA adv. Lazaru Begenišiću, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je Osnovni sud u Staroj Pazovi, donošenjem pobijanog rešenja Kv 743/18 od 30.11.2018. godine i to samo u delu odluke o troškovima žalbenog postupka ( u kom delu je ovo rešenje jedino i pravnosnažno), u korist okrivljenog AA, povredio zakon – član 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a kako to osnovano ukazuje i Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, nižestepeni sud je donošenjem pobijanog rešenja, u delu odluke o troškovima žalbenog postupka, povredio zakon u korist okrivljenog AA – član 438.s tav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Naime, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je izreka pobijanog rešenja, u delu koji se odnosi na troškove žalbenog postupka u iznosu od 15.000,00 dinara nerazumljiva, jer sud nije doneo meritornu odluku o troškovima postupka kojim se usvaja zahtev za naknadu žalbenog postupka u navedenom iznosu, nije naveo zakonski osnov po kome je doneta ovakva odluka, niti je naveo ko se obavezuje i na koji način da iste nadoknadi adv. Lazaru Begenišiću, čime je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, obrazloženje predmetnog rešenja ne sadrži ni jedan jedini razlog zbog čega je sud u konkretnom slučaju uvažavajući žalbu branioca i ukidajući prvostepeno rešenje o troškovima krivičnog postupka, istovremeno usvojio zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka u označenom iznosu od 15.000,00 dinara. Naime, u obrazloženju pobijanog rešenja, sud nije dao razloge u pogledu odlučnih činjenica, na šta se konkretno odnose predmetni troškovi, kako je utvrđena njihova visina, ko je dužan da ih snosi, na koji način se isti imaju isplatiti advokatu okrivljenog AA, čime je učinio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što se osnovano ističe u podentom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) u vezi člana 493. ZKP odlučio kao u izreci ove presude, tako što je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan u pogledu napred izložene povrede zakona učinjene pobijenim rešenjem i s obzirom na to da je zahtev podnet na štetu okrivljenog, samo utvrdio postojanje navedene povrede zakona ne dirajući u pravnosnažnost rešenja.