Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2350/2019
11.03.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Драгане Маринковић, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Данка Васковић, адвокат из ..., против туженог ББ DOO из ..., кога заступа Радмило Стојић, адвокат из ..., ради поништаја решења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2870/18 од 01.03.2019. године, у седници одржаној 11.03.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2870/18 од 01.03.2019. године и пресуда Основног суда у Старој Пазови П1 396/17 од 19.06.2018. године у делу става првог изреке, тако што се усваја тужбени захтев тужиље и поништава решење туженог број ../2017 од 03.11.2017. године и тужени обавезује да тужиљу врати на рад.

УКИДАЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2870/18 од 01.03.2019. године и пресуда Основног суда у Старој Пазови П1 396/17 од 19.06.2018. године, у делу којим је одбијен захтев тужиље за накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања која јој припадају, за уплату пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање од престанка радног односа до враћања на рад и у делу одлуке о трошковима поступка, па се у том делу предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови П1 396/17 од 19.06.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи решење туженог од 03.11.2017. године, обавеже тужени да тужиљу врати на рад, накнади штету у висини изгубљене зараде и других примања која припадају тужиљи, да уплати порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање на износ изгубљене зараде од престанка радног односа до враћања на рад и накнади трошкове поступка. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове поступка у износу од 70.900,00 динара са затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2870/18 од 01.03.2019. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиља је изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је засновала радни однос са туженим на пословима комерцијалисте на основу уговора о раду од 12.02.2016. године. Тужени је 1. марта 2017. године донео нови Правилник о раду. Тужиљи је 16.10.2017. године тужени понудио закључење анекса уговора о раду дајући јој понуду и анекс који је она примила али у остављеном року није потписала. У понуди је наведено да се ради усклађивања са новим Правилником о раду и Правилником о организацији и систематизацији послова тужиљи нуди закључење анекса уговора о раду на пословима комерцијалисте на терену са предвиђеном клаузулом о обавези чувања пословне тајне и забрани конкуренције и обавезама запосленог у вези са једностраним отказом уговора о раду. Наведено је да уколико се запослени у остављеном року не изјасни о понуди односно не потпише анекс уговора о раду, да послодавац може отказати уговор о раду. Тужиља није потписала анекс јер је садржао одредбе о уговорној казни од 40.000,00 динара у случају непоштовања отказног рока и од по 1.000.000,00 динара у случају повреде обавезе чувања пословне тајне и повреде забране конкуренције. Тужени је 03.11.2017. године донео решење о отказу уговора о раду на основу члана 179. став 5. тачка 2. у вези са чланом 171. став 1. тач. 1-5. Закона о раду због одбијања закључења анекса уговора о раду.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да је тужени поштовао процедуру измене уговора о раду и због непотписивања анекса уговора о раду закључио да је решење о отказу уговора о раду законито.

Становиште нижестепених судова није правилно.

Чланом 171. Закона о раду прописана је измена уговорених услова рада и то ради премештаја на други одговарајући посао због потреба процеса и организације рада; ради премештаја у друго место рада код истог послодавца у складу са чланом 173. овог закона; ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца у складу са чланом 174. овог закона; ако је запосленом који је вишак обезбедио остваривање права из члана 155. став 1. тачка 5. овог закона; ради промене елемената за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запосленог који су садржани у уговору о раду у складу са чланом 33. став 1. тачка 11. овог закона; у другим случајевима утврђеним законом, општим актом и уговором о раду. По члану 172. уз анекс уговора о раду послодавац је дужан да запосленом достави писмено обавештење које садржи разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни који не може бити краћи од осам радних дана и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора (члан 172. став 1. цитираног закона).