Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Гзз1 20/2019
05.09.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Горан Ковачевић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћик Зорица Здравковић адвокат из ..., ради стицања без основа, и по противтужби тужиоца ББ против туженог АА ради дуга, одлучујући о захтеву за заштиту законитости туженог-противтужиоца изјављеном против пресуде Првог основног суда у Београду П 19727/14 од 30.09.2015. године и пресуде Вишег суда у Пожаревцу Гж 753/17 (2014) од 28.11.2017. године, у седници већа одржаној 05.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости туженог противтужиоца, изјављен против пресуде Вишег суда у Пожаревцу Гж 753/17 (2014) од 28.11.2017. године и пресуде Првог основног суда у Београду П 19727/14 од 30.09.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Врховном касационом суду су достављени списи Првог основног суда у Београду П 19727/14 ради одлучивања о захтеву за заштиту законитости туженог – противтужиоца изјављеном против пресуде Вишег суда у Пожаревцу Гж 753/17 (2014) од 28.11.2017. године и пресуде Првог основног суда у Београду П 19727/14 од 30.09.2015. године.

Тужба у овом спору због неоснованог обогаћења поднета је Првом основном суду у Београду 29.12.2014. године. Закон о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, ступио на снагу 01.02.2012. године) важећи у време подношења тужбе, као ванредне правне лекове предвидео је ревизију, захтев за преиспитивање правноснажне пресуде и понављање поступка.

У конкретном случају, тужени-противтужилац је изјавио захтев за заштиту законитости. Овај ванредни правни лек се могао изјавити у режиму важења Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), који је престао да важи ступањем на снагу 01.02.2012. године Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11).

Како захтев за заштиту законитости важећим Законом о парничном поступку није предвиђен као правни лек, то је као такав недозвољен, па је Врховни касациони суд одлучио као у изреци.