Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног Саше Стојића, адв. Владимир Ђуричић поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, одбаци као неблаговремен захтев јавног тужиоца за трајно одузимање имовине или пак побијана решења укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева Републичком јавном тужиоцу у смислу члана 488. став 1. ЗКП, па је одржао седницу већа, о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, а у којој седници је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Саше Стојића, адв. Владимира Ђуричића, је основан.

Из списа предмета произилази да је пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал СПК По1 38/18 од 22.05.2018. године прихваћен споразум о признању кривичног дела СК 40/18 од 15.05.2018. године, закључен између тужиоца за организовани криминал Републике Србије и окривљеног Саше Стојића.

Окривљени Саша Стојић је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. и 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од четири године и осам месеци у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору ближе наведено у изреци ове пресуде.

Према окривљеном, изречена је и мера безбедности одузимања предмета у смислу члана 267. став 7. КЗ, на начин ближе наведен у изреци ове пресуде.

Окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка као и паушал у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Заменик тужиоца за организовани криминал, бранилац и окривљени сагласно су се одрекли права на жалбу против одлуке суда донете на основу споразума о признању кривичног дела.

Тужилац за организовани криминал, поднео је Вишем суду у Београду, Посебно одељење захтев за трајно одузимање имовине Оик 4/18 дана 30.11.2018. године.

Одредбом члана 38. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је да јавни тужилац подноси захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела у року од шест месеци од дана достављања правноснажне пресуде којом је утврђено да је учињено кривично дело из члана 2. овог закона.

Имајући у виду наведену законску одредбу, по налажењу Врховног касационог суда, рок од шест месеци за подношење захтева за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, рачуна се од дана достављања писменог отправка правноснажне пресуде јавном тужиоцу.

Дакле, благовременост подношења захтева за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, цени се у односу на чињеницу када је јавни тужилац примио писмени отправак правноснажне пресуде и од тада тече рок од шест месеци за подношење наведеног захтева.

Из образложења првостепеног и другостепеног решења, произилази да нижестепени судови рок за подношење захтева јавног тужиоца за трајно одузимање имовине „везују за наступање правноснажности пресуде“.

Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, погрешан је наведени закључак нижестепених судова, да се благовременост подношења захтева „везује“, за дан правноснажности пресуде, а не за датум достављања писменог отправка пресуде јавном тужиоцу за организовани криминал (члан 38. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела).

С обзиром на наведено, по налажењу овог суда, побијана правноснажна решења су донета уз повреду закона из члана 441. став 3. ЗКП у вези члана 38. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, а на шта се основано указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Саше Стојића.

Стога је, Врховни касациони суд усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Саше Стојића, адв. Владимира Ђуричића, као основан, укинуо правноснажна решења и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

У поновном поступку, суд ће имати у виду све примедбе из ове пресуде, поступити по истим, те имајући у виду одредбу члана 38. став 1. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, бити у могућности да доносе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                          Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић