Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog Saše Stojića, adv. Vladimir Đuričić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, odbaci kao neblagovremen zahtev javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine ili pak pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, a u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Stojića, adv. Vladimira Đuričića, je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal SPK Po1 38/18 od 22.05.2018. godine prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela SK 40/18 od 15.05.2018. godine, zaključen između tužioca za organizovani kriminal Republike Srbije i okrivljenog Saše Stojića.

Okrivljeni Saša Stojić je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i osam meseci u koju kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru bliže navedeno u izreci ove presude.

Prema okrivljenom, izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta u smislu člana 267. stav 7. KZ, na način bliže naveden u izreci ove presude.

Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka kao i paušal u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal, branilac i okrivljeni saglasno su se odrekli prava na žalbu protiv odluke suda donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela.

Tužilac za organizovani kriminal, podneo je Višem sudu u Beogradu, Posebno odeljenje zahtev za trajno oduzimanje imovine Oik 4/18 dana 30.11.2018. godine.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano je da javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od šest meseci od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, rok od šest meseci za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, računa se od dana dostavljanja pismenog otpravka pravnosnažne presude javnom tužiocu.

Dakle, blagovremenost podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, ceni se u odnosu na činjenicu kada je javni tužilac primio pismeni otpravak pravnosnažne presude i od tada teče rok od šest meseci za podnošenje navedenog zahteva.

Iz obrazloženja prvostepenog i drugostepenog rešenja, proizilazi da nižestepeni sudovi rok za podnošenje zahteva javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine „vezuju za nastupanje pravnosnažnosti presude“.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pogrešan je navedeni zaključak nižestepenih sudova, da se blagovremenost podnošenja zahteva „vezuje“, za dan pravnosnažnosti presude, a ne za datum dostavljanja pismenog otpravka presude javnom tužiocu za organizovani kriminal (član 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela).

S obzirom na navedeno, po nalaženju ovog suda, pobijana pravnosnažna rešenja su doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Stojića.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Stojića, adv. Vladimira Đuričića, kao osnovan, ukinuo pravnosnažna rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim, te imajući u vidu odredbu člana 38. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, biti u mogućnosti da donose pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić