Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 330/20 od 24.09.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Radonje Dubljevića i advokata Nemanje Govedarice i Dejana Dobrosavljevića i žalba branioca okrivljenog BB, advokata Nevene Stanojević, pa je potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2K.974/18 od 18.12.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Radonja Dubljević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u korist okrivljenog ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na novi postupak, te da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti okrivljenog i branioca o danu i času održavanja sednice veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje se okrivljeni goni i za koje je pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, jer u pasivnom ponašanju okrivljenog nedostaje bitno zakonsko obeležje krivičnog dela i to radnja izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, odnosno radnja koja bi u smislu saizvršilaštva bila u tesnoj vezi sa radnjom izvršenja. Po stavu branioca, okrivljeni kritičnom prilikom nije preduzeo nikakve određene aktivnosti kojima bi bila manifestovana radnja izvršenja, pri čemu se prisustvo okrivljenog, u vreme izvršenja dela, u automobilu na udaljenosti većoj od 100 metara od mesta izvršenja dela ne može tretirati kao radnja izvršenja, odnosno kao držanje straže, posebno što kod okrivljenog nisu pronađena bilo kakva maskirajuća sredstva koja bi upućivala na zaključak da se on pripremao i imao nameru za bilo kakve aktivnosti u izvršenju predmetnog dela, a bez radnje izvršenja nema ni subjektivnog odnosa okrivljenog prema delu - umišljaja, kao ni saizvršilaštva, odnosno zajedničke odluke sa ostalim okrivljenima za izvršenje dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA zajedno sa okrivljenima VV i BB, maloletnim GG protiv koga je postupak izdvojen i još jednim NN licem, sa umišljajem pokušali upotrebom sile protiv oštećenog DD, a na štetu oštećenog ĐĐ vlasnika STR „EE“, i pretnjom da će neposredno napasti na život, da oduzmu sav novac koji pronađu u navedenoj prodavnici, u nameri da prisvajanjem novca sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, a u vreme, mestu i na način bliže opisanim u izreci presude, to dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi članova 30. i 33. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. U konkretnom slučaju, u izreci pravnosnažne presude je jasno opisana radnja okrivljenog AA koja se sastoji u tome što je on kritičnom prilikom, nalazeći se u putničkom motornom vozilu kojim se sa ostalim okrivljenima dovezao do STR „EE“, a koje vozilo je svo vreme imalo upaljen motor radi bekstva, pazio da neko ne naiđe, a pored toga jasno je opisano i saizvršilaštvo okrivljenih, odnosno zajednička volja i zajednički umišljaj okrivljenih za izvršenje predmetnog krivičnog dela.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Radonje Dubljevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić