Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih Marka Savića i Dušana Kuzmanovića u smislu člana 264. stav 1. ZKP, a oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Stavom II iste presude okrivljeni AA, BB i VV su na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. i člana 33. KZ i određeno da troškovi postupka u odnosu na ove okrivljene padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Stavom III iste presude, prema okrivljenima Marku Saviću, Dušanu Kuzmanoviću, AA, BB i VV je na osnovu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP odbijena optužba da su izvršili krivično delo nedozvoljeno držanje vatrenog oružja iz člana 348. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 6Kž1 br. 653/2018 od 28.02.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, presuda Višeg suda u Nišu 1K. br. 109/12 od 15.01.2018. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što su okrivljeni Marko Savić i Dušan Kuzmanović zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju, u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 20 godina, s tim što je okrivljenom Marku Saviću u ovu kaznu uračunato vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 03.11.2011. godine do 11.11.2011. godine i vreme provedeno u pritvoru od 11.11.2011. godine do 06.05.2014. godine, a okrivljenom Dušanu Kuzmanoviću vreme provedeno u pritvoru od 30.11.2010. godine do 27.01.2015. godine i vreme trajanja mere zabrane napuštanja stana od 27.01.2015. godine do dana upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Nišu u ostalom delu, žalba branioca okrivljenog Marka Savića - advokata Momčila Bulatovića, zajednička žalba branilaca istog okrivljenog - advokata Nemanje Vasiljevića, Dragoslava Otaševića i Aleksandra Busarca, kao i žalbe branilaca okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokata Nine Krstić, advokata Dalibora Katančevića i advokata Miroslava Todorovića odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branioci okrivljenog Marka Savića - advokat Nemanja Vasiljević i advokat Aleksandar Busarac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s`tim što iz obrazloženja proizilazi da su zahtev podneli i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenom Marku Saviću izreći kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju;

- branilac okrivljenog Marka Savića - advokat Momčilo Bulatović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, te da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje kazne po napred navedenim pravnosnažnim presudama odlaže;

- branilac okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokat Dalibor Katančević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8), 9) i 10) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno novim većem ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljneog Dušana Kuzmanovića osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo ili tako što će radnje okrivljenog pravno kvalifikovati kao krivično delo učestvovanja u tuči iz člana 123. KZ i donese presudu kojom se zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na ovo krivično delo optužba prema okrivljenom odbija, ili da pobijane presude preinači u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća, te da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže, odnosno prekida, saglasno odredbama člana 488. stav 2. i 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih Marka Savića i Dušana Kuzmanovića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti svih branilaca u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te zahtev branilaca Nemanje Vasiljevića i Aleksandra Busarca u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev branioca Dalibora Katančevića u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP su neosnovani, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti svih branilaca, kojima se ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

S tim u vezi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Savića - advokata Momčila Bulatovića navodi se da je prvostepeni sud prekoračio optužbu tako što je okrivljenog Marka Savića oglasio krivim za radnje koje prema optužnici nisu radnje koje je tužilac izmenjenom optužnicom okrivljenom stavio na teret. Prema navodima zahteva, izmenjenom optužnicom Kt broj 151/08 od 08.12.2016. godine Viši javni tužilac stavio je na teret svim okrivljenima, pa i onima koje je prvostepeni sud oslobodio od optužbe, da su „svi i to svako iz svog vatrenog oružja nastavili masovno da ispaljuju hice prema pravcima u kojima su počeli da beže GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ“, što bi značilo da je u ispaljivanju ovih hitaca učestvovao i okrivljeni Marko Savić, a prvostepenom presudom je izmenjen ovaj objektivni identitet optužbe, obzirom da u izreci presude ne stoji da je okrivljeni ispalio bilo koji projektil prema oštećenom GG, pa kako od oštećenih u izreci ostaje samo DD, to je prema stavu branioca, na ovaj način prvostepeni sud identifikovao okrivljenog Marka Savića kao lice koje je ispaljivalo projektile prema oštećenom DD, te na koji način je prekoračio optužbu.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Savića - advokata Nemanje Vasiljevića i Aleksandra Busarca navodi se da je prvostepenom presudom prekoračena optužba, jer je „prvostepeni sud izvršio brojne izmene u opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je osudio Marka Savića od onoga što mu se optužnicom Višeg javnog tužioca u Nišu stavljalo na teret“, tako što je utvrdio činjenice i radnje koje se okrivljenima nisu stavljale na teret i izreku presude upodobio „potrebama“ postupka, na šta nije ovlašćen, dok se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokata Dalibora Katančevića ističe da je prvostepeni sud u izreku presude uneo potpuno nove radnje, odnosno da je okrivljeni „okrenuo pištolj ka oštećenom GG i počeo da puca ka njemu, od kojih ispaljenih hitaca je oštećeni GG zadobio jednu potkožnu prosterelinu glave“, a na koji način je, prema stavu ovog branioca, prvostepeni sud prekoračio optužnicu prema kojoj su svi okrivljeni ispaljivali hice u pravcu oštećenog, te učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su, po oceni ovoga suda, neosnovani, obzirom da su na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka branioci okrivljenih ukazivali u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, pa kako je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, ove žalbene navode ocenio neosnovanim, i u svojoj odluci na strani 5 stav 2 i 3 izneo jasne razloge zbog čega nalazi da prvostepeni sud nije prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, branioci okrivljenog Marka Savića - advokati Nemanja Vasiljević i Aleksandar Busarac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je u konkretnom slučaju prekoračena optužba, jer je iz izreke prvostepene presude izostavljena činjenica da su oštećeni GG, DD i ĐĐ izašli iz vozila „...“ i prišli okrivljenima Marku Saviću i Dušanu Kuzmanoviću, te da su na stranama 29 i 33 pobijane prvostepene presude izneti razlozi koji su protivrečni napred navedenom ponašanju oštećenih i činjenici da su ušli u verbalnu raspravu sa licima za koja su znali da u rukama drže vatreno oružje, a na koji način je sud u pogledu ove bitne okonosti izmenio činjenični događaj na štetu okrivljenih i time povredio identitet optužnog akta.

Kako se, po oceni ovog suda, izloženim navodima zahteva u suštini polemiše sa razlozima iznetim u obrazloženju prvostepene presude i ukazuje na protivrečnost izreke prvostepene presude i obrazloženja, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenima preko branilaca nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokat Dalibor Katančević, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a s`tim u vezi navodi da je pravnosnažnom presudom prekršeno načelo reformatio in peius, odnosno zabrana preinačenja na štetu okrivljenog propisana odredbom člana 453. ZKP.

U vezi sa ovom povredom zakona, u zahtevu se ističe da je prvobitnom optužnicom i prvobitnom prvostepenom presudom okrivljenom bilo stavljeno na teret da je zajedno sa Markom Savićem ispalio više hitaca u pravcu oštećenog ĐĐ, te da su zatim svi okrivljeni i to svako iz svog vatrenog oružja nastavili masovno da ispaljuju hice prema pravcima u kojima su počeli da beže oštećeni, pored ostalog i GG. S`toga, prema stavu branioca, ranijom prvostepenom presudom okrivljeni Dušan Kuzmanović nije bio označen kao osoba koja je pucala na okrivljenog GG, jer je ova radnja stavljena na teret svim okrivljenima, pa kako je ova presuda ukinuta isključivo usvajanjem žalbi okrivljenih i branilaca, to je prvostepeni sud pobijanom presudom, oglašavajući okrivljenog krivim i za radnju ispaljivanja hitaca prema oštećenom GG, okrivljenog osudio za znatno teže činjenično stanje i na ovaj način povredio načelo reformatio in peius, propisano odredbom člana 453. ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po oceni ovoga suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius), obzirom da nisu izmenili presudu na štetu ovog okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvobitnom presudom Višeg suda u Nišu 1K. br. 22/10 od 28.04.2011. godine okrivljeni Dušan Kuzmanović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 9. u vezi člana 33. i člana 30. KZ, u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 1. KZ, za koja dela je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 31 godine. Nakon ukidanja ove presude, pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina.

Dakle, pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni Dušan Kuzmanović nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je presuda izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, a ni u pogledu krivične sankcije, pa prvostepeni sud očigledno nije prekršio zabranu preinačenja na gore na štetu okrivljenog, odnosno načelo reformatio in peius iz člana 453. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Pri tome činjenica da u pobijanoj prvostepenoj presudi nije navedeno da su svi okrivljeni ispaljivali hice prema oštećenom GG, već samo okrivljeni Dušan Kuzmanović, suprotno izloženim navodima zahteva, ne predstavlja povredu načela „reformatio in peius“, imajući u vidu da je i prvobitnom presudom oglašen krivim za istu ovu radnju, s`tim što mu je ova radnja stavljena na teret zajedno sa ostalim okrivljenima, koji su pobijanom presudom oslobođeni od optužbe.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokata Dalibora Katančevića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Savića - advokata Nemanje Vasiljevića i advokata Aleksandra Busarca, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ i člana 114. KZ.

S`tim u vezi, u zahtevu se ističe da je tužilaštvo svoju pravnu kvalifikaciju, koju su prihvatili prvostepeni i drugostepeni sud, zasnovalo na činjenici da su predmetne radnje okrivljeni Marko Savić i Dušan Kuzmanović izvršili u saizvršilaštvu postupajući po prethodnom dogovoru, u nameri da liše života više lica, iako nema nikakvih dokaza da je prethodni dogovor za izvršenje predmetnog krivičnog dela postojao, pa obzirom da je prema izreci pobijane prvostepene presude, okrivljeni Marko Savić svojim radnjama delovao samo u odnosu na sada pokojnog ĐĐ, to se u konkretnom slučaju ne može raditi o saizvršilaštvu, a umišljaj okrivljenog bio je ograničen samo na posledicu u čijem je nastanku učestvovao. S`toga se radnjama okrivljenog Marka Savića, prema stavu branilaca, stiču eventualno elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, a ne i krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. KZ, pa je u konkretnom slučaju na okrivljenog pogrešno primenjen zakon.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Savića, po oceni ovoga suda, iz izreke prvostepene presude jasno proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. i člana 33. KZ, zbog kog je okrivljeni Marko Savić i oglašen krivim.

Ovo s`toga što iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da su okrivljeni Marko Savić i Dušan Kuzmanović kritičnom prilikom, a nakon incidenta do kojeg je došlo prethodne večeri u klubu „...“ između njih dvojice i radnika obezbeđenja navedenog kluba, došao na ugovoreno mesto, i nakon verbalne rasprave sa oštećenim ĐĐ i GG, okrivljeni Dušan Kuzmanović je sa unapred pripremljenim pištoljem NN marke ispalio nekoliko projektila u pravcu tela oštećenog ĐĐ dok je bio u stajaćem položaju, a odmah nakon toga je u pravcu istog oštećenog i okrivljeni Marko Savić ispalio projektile iz pištolja NN marke, te su, dakle, okrivljeni Marko Savić i Dušan Kuzmanović zajednički, kao saizvršioci učestvovali u izvršenju krivičnog dela, u smislu člana 33. KZ.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da donošenjem pravnosnažnih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ i člana 114. KZ, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca Marka Savića - advokata Nemanje Vasiljevića i advokata Aleksandra Busarca.

U vezi sa povredom zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Marka Savića - advokata Momčila Bulatovića ističe se da radnje koje je preduzeo okrivljeni Marko Savić nisu krivično delo, obzirom da su ove radnje učinjene u nužnoj odbrani, jer je kritičnom prilikom preduzeo odbranu koja je neophodno bila potrebna da od svog dobra i dobra drugog (Kuzmanovića) odbije istovremeni protivpravni napad, imajući u vidu da je do susreta između njih dvojice i oštećenih došlo na insistiranje EE, koji nije ni došao na dogovoreni sastanak, već su došli pokojni ĐĐ, oštećeni GG i DD, te kod činjenice da je ĐĐ prvi izvadio pištolj i okrenuo ga prema okrivljenima Marku Saviću i Dušanu Kuzmanoviću.

I u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokata Dalibora Katančevića, navodi se da je okrivljeni Dušan Kuzmanović kritičnom prilikom ispalio dva hica u pravcu sada pokojnog ĐĐ u nužnoj odbrani, kako bi otklonio od sebe istovremeni, neskrivljeni protivpravni napad, jer je izvadio pištolj i počeo da puca tek kada je video da je pokojni ĐĐ podigao pištolj ka njemu. Prema stavu branioca, u prilog tome „svedoči i nesporni materijalni dokaz u vidu pronađenog pištolja marke CZ .., sa koga su izolovani DNK tragovi pokojnog ĐĐ“ te priložena fotodokumentacija prema kojoj je okrivljeni Dušan Kuzmanović „nikako nije imao položaj pucača sa leđa“.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti istog branioca ukazuje se i da se u radnjama okrivljenog Dušana Kuzmanovića ne stiču bitni elementi krivičnog dela zbog kog je oglašen krivim, već bitni elementi krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ, imajući u vidu da je okrivljeni pucao samo u grudi pokojnog ĐĐ, nanevši mu povrede koje su prema nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke bile takve prirode da bi se blagovremenom intervencijom lekara mogla sprečiti smrtna posledica.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih iznosi se sopstveni zaključak da su okrivljeni Marko Savić i Dušan Kuzmanović kritičnom prilikom postupali u nužnoj odbrani, i iznosi se sopstveni stav branioca okrivljenog Dušana Kuzmanovića da se u njegovim radnjama stiču bitni elementi krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. KZ. U suštini, ovim navodima zahteva zapravo se osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, a iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenima preko branilaca nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokata Dalibora Katančevića, polemiše se sa činjeničnim stanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom i osporava nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine u pogledu načina na koji je pokojni ĐĐ zadobio prostreline grudnog koša, i polemiše se sa iskazima saslušanih svedoka, te nalazima i mišljenjima sudskih veštaka i ukazuje da je sud bio u obavezi da primeni član 16. ZKP i dokaze tumači povoljnije po okrivljenog.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano da okrivljeni preko branioca zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti zbog povreda ovog zakona iz člana 74, 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u odnosu na povrede zakona koje nisu obuhvaćene odredbom člana 485. stav 4. ZKP (iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP) i u odnosu na osporavanje činjeničnih utvrđenja u pravnosnažnoj presudi odbačeni kao nedozvoljeni, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pored toga, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Kuzmanovića - advokata Dalibora Katančevića, ukazuje se i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Savića - advokata Momčila Bulatovića ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, u zahtevima se u vezi sa ovim povredama ne navodi ni jednom rečju na koji način i koje zakonske odredbe su povređene nižestepenim presudama, pa kako se prema odredbi člana 484. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje, a što podrazumeva da je u zahtevu moralo biti navedeno na koji način su nižestepenim presudama učinjene navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povreda krivičnog zakona, a što u zahtevima nije navedeno, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti nemaju zakonom propisan sadržaj. S`toga su u ovom delu zahtevi odbačeni na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 33. i člana 114. KZ, dok je u ostalom delu iste zahteve na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odbacio.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić