Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 365/2019 od 14.06.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog Darka Jankovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Nišu 3K.br.128/16 od 26.12.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Darka Jankovića, advokat Petar Drašković, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 1, 2, 3, 4. i 5, člana 84. stav 1. i 2, člana 358. stav 1, člana 419. stav 2, člana 438. stav 1. tačka 10) i 11), člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 441. stav 1. ZKP, te povreda odredaba člana 19. i člana 121. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu 3K.br.128/16 od 26.12.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 365/2019 od 14.06.2019. godine i predmet vrati na ponovno suđenje pred prvostepenim sudom, pri čemu će narediti da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da u skladu sa odredbom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što će okrivljenog Darka Jankovića oglasiti krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. KZ i izreći mu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2014. godine do 29.06.2017. godine, kao i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana počev od 29.06.2017. godine pa nadalje ili da preinači navedene presude u pogledu izrečene krivične sankcije tako što će okrivljenom za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim izreći kaznu zatvora u trajanju od 8 godina u koju će mu uračunati vreme provedeno u pritvoru od 18.10.2014. godine do 29.06.2017. godine, kao i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana počev od 29.06.2017. godine pa nadalje;

- branilac okrivljenog Darka Jankovića - advokat Vojislav Šoškić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede odredaba člana 16. stav 2. i 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celosti presude Višeg suda u Nišu 3K.br.128/16 od 26.12.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 365/2019 od 14.06.2019. godine i okrivljenom Darku Jankoviću izrekne blažu kaznu ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine i da obavesti branioca o vremenu i mestu održavanja sednice veća radi pristupa na nju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to branioca okrivljenog - advokata Petra Draškovića u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a branioca okrivljenog - advokata Vojislava Šoškića u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su isti zahtevi u preostalom delu odbačeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog Darka Jankovića - advokat Petar Drašković u podnetom zahtevu ističe da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom povredio načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog propisano odredbom člana 453. ZKP (reformatio in peius), iz razloga jer je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude Višeg suda u Nišu 4.K.br.60/15 od 08.07.2016. godine po žalbi branioca okrivljenog, a protiv koje je javni tužilac izjavio žalbu samo zbog odluke o krivičnoj sankciji, izmenio presudu na štetu okrivljenog i to navođenjem suštinski drugačijeg činjeničnog opisa inkriminisanih radnji okrivljenog od činjeničnog opisa koji je bio naveden u ranije ukinutoj prvostepenoj presudi, a kako je to okrivljenom stavljeno na teret izmenjenom optužnicom javnog tužioca od 18.01.2017. godine nakon ukidanja ranije prvostepene presude. Kao izmene na štetu okrivljenog branilac navodi da je sud dodao nove okolnosti vezane za momenat koji je neposredno prethodio verbalnom, a potom i fizičkom sukobu okrivljenog i pokojnog oštećenog VV i to reči „kada je video da su prijatelji VV, GG, DD i ĐĐ izašli iz navedenog objekta, a VV ostao da sedi“, da bi potom u vezi telesnog pokreta koji je okrivljeni preduzeo prilikom zadavanja uboda nožem pokojnom oštećenom VV naveo da je okrivljeni „jako“ zamahnuo, a koje nove okolnosti su po mišljenju branioca nepovoljnije za okrivljenog od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude, obzirom da je kriminalna volja koju je prilikom preduzimanja inkriminisane radnje iskazao okrivljeni u znatno višem stepenu i ukazuje na nesumnjivo postojanje direktnog umišljaja kod okrivljenog da liši života pokojnog oštećenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije. Pri tome, imajući u vidu da zabrana preinačenja na štetu okrivljenog postoji samo onda kada je u ponovljenom postupku u odnosu na bitna obeležja krivičnog dela okrivljenom stavljeno na teret više kriminalne aktivnosti i kriminalne volje, a da u konkretnom slučaju sud prihvatanjem izmenjene optužnice javnog tužioca (izmenjena nakon ukidanja ranije prvostepene presude), u ponovljenom postupku nije utvrdio činjenično stanje kojim su izmenjena bitna obeležja krivičnog dela te štetu okrivljenog u odnosu na već ukinutu prvostepenu presudu, već je sud samo bliže opisao zamah okrivljenog rasklopljenim nožem, to dakle nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Petra Draškovića u delu u kojem se ukazuje da nalaz i mišljenje sudsko psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Nišu predstavlja nezakonit dokaz i to iz razloga jer je navedeni nalaz i mišljenje potpisan od strane svih 5 članova odbora, pri čemu prilikom pregleda okrivljenog i vršenja uvida u raspoložive video snimke (8 zapisa sa kamera sa mesta izvršenja krivičnog dela) nije prisustvovao jedan od ukupno 5 članova sudsko psihijatrijskog odbora Medicinskog fakulteta u Nišu i to profesor dr EE, zbog čega je shodno odredbama člana 16. stav 1, člana 84. stav 1. i 2. i člana 358. stav 1. ZKP ovaj dokaz kao nezakonit morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Iznetim navodima branioca okrivljenog pravnosnažne presude se pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog - advokata Petra Draškovića se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz razloga jer su isti navodi već bili istaknuti u žalbi branioca okrivljenog i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Nišu 3K.br.128/16 od 26.12.2018. godine. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 6 drugostepene presude Kž1 365/2019 od 14.06.2019. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog - advokata Petra Draškovića kojima se ukazuje da je sud povredio odredbu člana 121. stav 3. KZ, te da je pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, jer bi se po stavu branioca u radnjama okrivljenog koje je kritičnom prilikom preduzeo mogla steći obeležja bića krivičnog dela teška telesna povreda kvalifikovana smrću iz člana 121. stav 3. KZ, obzirom da teža posledica predmetnog krivičnog dela - smrt pokojnog oštećenog nije bila obuhvaćena umišljajem okrivljenog, već se radi o nehatu (odgovornost za težu posledicu iz člana 27. KZ). Pored toga, ukazuje se i da bi se u radnjama okrivljenog eventualno mogla steći obeležja krivičnog dela ubistvo na mah iz člana 115. KZ, pošto je okrivljeni, nakon verbalne rasprave i fizičkog napada od strane pokojnog oštećenog pri kojem su mu nanete lake telesne povrede, u stanju fiziološkog afekta i straha srednjeg intenziteta zadao pokojnom VV udarac nožem u predelu stomaka nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život koja je nakon nekoliko časova rezultirala smrću oštećenog. Iznetim navodima branioca okrivljenog se pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog - advokat Vojislav Šoškić u podnetom zahtevu kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog, bliže opisane u izreci pravnosnažne presude, kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, obzirom da se po stavu branioca opisane radnje okrivljenog mogu pravno kvalifikovati kao krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ, budući da je okrivljeni bez svoje krivice zlostavljanjem, teškim vređanjem i fizičkim napadom od strane oštećenog u vidu iznenadne i direktne pretnje i nanošenja telesnih povreda doveden u stanje jake razdraženosti, zbog čega je ubodnu ranu oštećenom naneo na mah. Pored toga, ukazuje se i da bi se u radnjama okrivljenog eventualno mogla steći obeležja bića krivičnog dela teška telesna povreda na mah sa smrtnom posledicom iz člana 121. stav 5. u vezi stava 3. KZ, jer okrivljeni kritičnom prilikom nije imao umišljaj da liši života pokojnog oštećenog, već je u odnosu na smrtnu posledicu postupao nehatno, obzirom da je nanošenje jedne ubodne rane nožem bilo usmereno ka perifernim delovima tela (prednja leva strana trbuha), a ne vitalnim organima i to odozgo na dole.

Suprotno iznetim navodima zahteva branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni Darko Janković „dana 17.10.2014. godine oko 22,38 časova, u ugostiteljskom objektu „...“ u ..., u ulici ..., lišio života sada pokojnog VV, tako što je .... ustao sa stola za kojim je sedeo sa ŽŽ, uzeo crnu torbicu sa stola, u kojoj je nosio ribarski nož na rasklapanje, sečiva dužine oko 10 cm, prišao stolu za kojim je sedeo sada pokojni VV, noseći preko vrata navedenu crnu torbicu sa nožem u kojoj je držao svoju desnu ruku, nagnuo se nad sada pokojnim VV, pa je između okrivljenog i pokojnog VV došlo do verbalnog sukoba, usled čega je VV ustao i zadao okrivljenom jedan udarac glavom u predelu lica, od kog udarca je okrivljeni zadobio laku telesnu povredu na gornjoj granici teške .... i pesnicom po jedan udarac u predelu tela i desne nadlaktice, a okrivljeni je desnom rukom, u kojoj je držao napred opisani nož u označenoj torbici, izvukao navedeni nož i rasklopljenim nožem jako zamahnuo i sada pokojnom oštećenom zadao jedan ubod u predelu prednje leve strane trbuha, nanevši mu tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu jedne ubodne rane prednje leve strane trbuha na 40 mm ispod rebarnog luka i 170 mm ulevo od središnje linije trbuha ..., usled čega je došlo do iskrvarenja i smrti VV dana 18.10.2014. godine oko 7,10 časova na Hiruškoj klinici KBC u Nišu, a okrivljeni je bio sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan zabranjenosti i protivpravnosti svog dela“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Darka Jankovića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Naime, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci presude proizilazi i radnja izvršenja krivičnog dela koja se sastoji u lišavanju života oštećenog i posledica krivičnog dela koja se ogleda u nastupanju smrti oštećenog, a usled preduzete radnje okrivljenog - zadavanja oštećenom jednog uboda u predelu prednje leve strane trbuha nožem, pri čemu je u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci prvostepene presude opisano da je okrivljeni krivično delo učinio sa direktnim umišljajem, obzirom da je jasno navedeno da je okrivljeni bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, a osim toga umišljaj okrivljenog da oštećenog liši života u konkretnom slučaju proizilazi i iz objektivnih činjenica opisanih u izreci presude. Kako je, u konkretnom slučaju, sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog Darka Jankovića kao krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, to se stoga, po nalaženju ovoga suda, neosnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog - advokata Petra Draškovića kojima se ukazuje da je sud povredio odredbu člana 19. KZ, jer su po stavu branioca u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi za primenu instituta nužne odbrane koji su propisani odredbom člana 19. KZ i to kako u pogledu postojanja protivpravnog, istovremenog i stvarnog fizičkog napada od strane pokojnog VV na život i telesni integritet okrivljenog Darka Jankovića u vidu dva udarca, tako i u pogledu preduzimanja neophodne, istovremene i srazmerne odbrane kroz koju se ostvaruje biće krivičnog dela ubistva, zbog čega je okrivljenog usled nepostojanja krivičnog dela u njegovim radnjama trebalo osloboditi od optužbe. Ovim navodima branioca okrivljenog se u suštini pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Imajući u vidu prethodno naveden činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude, te imajući pri tome u vidu odredbu člana 19. stav 2. KZ kojom je propisano da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad, to je očigledno da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta nužne odbrane vezano za uslove napada i odbrane, tako da se kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog - advokata Petra Draškovića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Jankovića u ostalom delu su odbačeni.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Vojislav Šoškić u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 21. KZ zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i citira zakonski tekst iste. Međutim, branilac obrazlažući ovu povredu zakona ne ukazuje u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, već suštinski samo ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica i okolnosti od kojih zavisi odluka o kazni, isticanjem da sud prilikom odlučivanja o kazni koju će izreći okrivljenom nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani, dajući preveliki značaj otežavajućim okolnostima.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda činjenica i okolnosti od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog - advokata Vojislava Šoškića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog - advokat Vojislav Šoškić kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredaba člana 16. stav 2. i 5. ZKP, isticanjem da sud nije nepristrasno i sa jednakom pažnjom ocenio izvedene dokaze, već je utvrđivao samo one činjenice koje terete okrivljenog, a nije one koje mu idu u korist.

Branilac okrivljenog - advokat Petar Drašković u ostalom delu zahteva kao razloge njegovog podnošenja navodi povrede odredaba člana 16. stav 2, 3, 4. i 5. i člana 419. stav 2. ZKP, isticanjem da sud nije nepristrasno i savesno ocenio svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima i nije utvrdio sa stepenom izvesnosti postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela - direknog umišljaja na strani okrivljenog, kao i sam tok događaja koji je neposredno prethodio fizičkom obračunu okrivljenog i pokojnog oštećenog. Pored toga, ovaj branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva. Ovaj branilac ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Branilac okrivljenog - advokat Petar Drašković ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da je sud okrivljenom nepravilno odmerio kaznu zatvora, imajući u vidu da nije dao adekvatan značaj olakšavajućim okolnostima koje postoje na njegovoj strani.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog - advokat Petar Drašković nižestepene presude pobija i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 16. stav 2, 3, 4. i 5, člana 419. stav 2. i člana 441. stav 1. ZKP, a branilac okrivljenog - advokat Vojislav Šoškić i zbog povrede odredaba člana 16. stav 2. i 5. ZKP, a koje povrede nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog - advokat Vojislav Šoškić u ostalom delu zahteva navodi i da je sud pobijanu pravnosnažnu presudu zasnovao isključivo na video snimku sa kamera iz ugostiteljskog objekta „...“, iako je taj dokaz nedozvoljen, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost navedenog dokaza, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Darka Jankovića, advokata Petra Draškovića i advokata Vojislava Šoškića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca okrivljenog u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovane, dok je u preostalom delu zahteve branilaca okrivljenog odbacio i to advokata Petra Draškovića na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a advokata Vojislava Šoškića na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                        Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić