Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 40/19 od 17.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Petrović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da delo okrivljenog, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, što je osnov za isključenje postojanja krivičnog dela u smislu člana 18. stav 1. KZ. Naime, branilac smatra da je stepen krivice okrivljenog nizak, da su štetne posledice odsutne odnosno neznatne, a da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, imajući u vidu činjenice da se radi o neosuđivanom licu, ocu dvoje maloletne dece, da količina od 0,21 grama opojne droge kanabis predstavlja neznatnu količinu opojne droge, daleko ispod uobičajene količine za jednokratnu upotrebu, koja ne ugrožava zaštitni objekat krivičnog dela odnosno zdravlje ljudi u meri koja opravdava izricanje krivične sankcije, a tim pre što Krivični zakonik u članu 246a stav 2. propisuje mogućnost oslobađanja od kazne, što sve, prema navodima zahteva, ukazuje na postojanje subjektivnih i objektivnih okolnosti koje ovo delo čine delom malog značaja.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu K 199/2018 proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, i to kako ona koja se tiču radnje izvršenja koja se sastoji u neovlašćenom držanju u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance koja je proglašena za opojnu drogu, i to opojne droge kanabis u ukupnoj količini od 0,21 gram neto mase, radi uživanja iste, tako i ona koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu, odnosno postojanja uračunljivosti, direktnog umišljaja i svesti kod okrivljenog da je njegovo delo zabranjeno.

Zbog svega navedenog, po oceni ovoga suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a navodi branioca da bi se u konkretnom slučaju moglo raditi samo o delu malog značaja u smislu člana 18. stav 1. KZ, nisu od uticaja na postojanje navedene povrede zakona, jer istima branilac daje sopstvenu ocenu utvrđenih činjenica iz koje izvodi svoj pravni zaključak, drugačiji od onog koji je dat u nižestepenim presudama.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da sud pravnosnažnu presudu zasniva isključivo na potvrdi o oduzetim predmetima od okrivljenog od 05.08.2018. godine, pri čemu je nejasno zbog čega sud potpis okrivljenog na toj potvrdi smatra njegovim priznanjem da je opojna droga oduzeta od njega, zapravo njegova, i to kod činjenica da okrivljeni nije priznao izvršenje navedenog krivičnog dela, da je opojna droga pronađena ne kod okrivljenog već u paklici cigareta u suvozačevim vratima vozila kojim je okrivljeni upravljao i da je test okrivljenog na opojne droge bio negativan.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne ukazuje da je navedena potvrda o oduzimanju predmeta od okrivljenog sama po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP, već u suštini osporava činjenična utvrđenja suda koje se zasnivaju na tom dokazu.

Pored toga, branilac u zahtevu osporava ocenu dokaza izvedenih u toku postupka – iskaza svedoka BB i VV, ističući da je bilo neophodno odrediti DNK veštačenje tragova pronađenih na pakovanju predmetne opojne droge a da je sud odbijanjem da izvede navedeni dokaz povredio odredbu člana 395. stav 4. tačka 3. ZKP, što je imalo za posledicu pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje i na povrede zakona iz člana 16. stav 4. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povreda zakona iz člana 16. stav 4, člana 395. stav 4. tačka 3) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić