U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika u vezi člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Esada Duljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.60/18 od 13.02.2019.godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-302/19 od 16.05.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Esada Duljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.60/18 od 13.02.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-302/19 od 16.05.2019. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru K.br.60/18 od 13.02.2019.godine okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ u vezi člana 19. stav 3. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru počev od 09.07.2016.godine do 19.04.2018.godine. Presudom je odlučeno i o troškovima krivičnog postupka, a na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni su radi ostvrivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-302/19 od 16.05.2019. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog i preinačena presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.60/18 od 13.02.2019.godine, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA za krivično delo ubistvo iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunao i vreme provedeno u pritvoru od 09.07.2016.godine do 19.04.2018.godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Pazaru K.br.60/18 od 13.02.2019. godine u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Esad Duljević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) u vezi člana 453. ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 19. stav 3. KZ ili istog osloboditi od kazne.

Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio Republičkom javnom tužiocu i održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, istaknute su povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP. Naime, branilac u zahtevu navodi da radnje kojima je okrivljeni lišio života oštećenog BB, po zakonu nisu krivično delo, shodno članu 19. stav 1. KZ, zbog čega je donetim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP. Takođe u zahtevu navodi i da su se stekli uslovi da sud okrivljenog oslobodi od kazne, te da kazna koju na koju je osuđen, predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer bitno smanjena uračunljivost, jako razdraženo stanje u koje je okrivljeni doveden bez svoje krivice, intenzitet i trajanje napada koji su oštećeni BB i njegov sin VV preduzeli prema okrivljenom, težina i broj povreda koje su mu naneli, posledica dela, porodično stanje okrivljenog-brojna porodica, odnos prema posledicama dela, predstavljaju značajne olakšavajuće okolnosti, zbog kojih su se stekli uslovi da sud okrivljenog oslobodi od kazne. Ovakve navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prvostepenom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim da je dana 09.07.2016.godine, u selu ... kod ..., u stanju privremene duševne poremećenosti, kada mu je bila bitno smanjena sposobnost shvatanja značaja dela, kao i sposobnost kontrole postupaka, prekoračivši granice nužne odbrane, lišio života sada pokojnog BB, odbijajući od sebe istovremeni neskrivljeni protivpravni napad, na način kako je to bliže opisano u izreci presude, u stanju jake razdraženosti, u koju je doveden napadom na njegov život od strane pokojnog, oštećenog BB i tada maloletnog VV, prekoračivši granice nužne odbrane, pri čemu je bio svestan svoje radnje, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjenih posledica i svestan zabranjenosti svoga dela.

Iz ovako datog opisa radnje okrivljenog, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistva izvršenog u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. stav 1. u vezi člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika. Pravna kvalifikacija se zasniva na činjenicama koje su tokom postupka koji je prethodio donošenju presuda u potpunosti utvrđene, jer iz činjeničnog opisa izreke i detaljne analize date u obrazloženju presude, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom prekoračio granice nužne odbrane, odbijajući od sebe istovremene neskrivljene protivpravne napade, u stanju jake razdraženosti, u koje je doveden napadom na njegov život, jer je u datoj situaciji preduzeo radnje u cilju otklanjanja napada, a koje radnje nisu bile adekvatne intezitetu da protivpravne napade oštećenog i njegovog sina odbiju.

Naime, stoji činjenica da je: oštećeni nožem napao okrivljenog; da je došlo do fizičkog obračuna između njih, kojom prilikom su obojica zadobila povrede; da je oštećeni BB potegao pištolj i ispalio dva projektila; da je zatim sin oštećenog došao i kuhinjskim nožem naneo više ubodina okrivljenom AA. Međutim stoji i činjenica da je okrivljeni savio ruku oštećenog u kojoj je oštećeni držao nož, usled čega je nož ispao na zemlju, da je okrivljeni hvatajući se za pištolj iz koga je oštećeni ispalio dva projektila blokirao navlaku istog, tako da je došlo do izbacivanja čaure od drugog metka, ali ne i do ubacivanje sledećeg metka u cev, kao i da je došlo i do deformisanja i lomljenja noža, koji je koristio tada maloletni VV. Znači, u situaciji u kojoj oštećeni više nije imao nož u rukama, pištolj koji je koristio oštećeni više nije predstavljao opasnost po okrivljenog, jer nije došlo do ubacivanje metka u cevi, a nož koji je koristio VV je bio deformisan-polomljen, intezitet odbrane okrivljenog nije bio prilagođen napadu, tj. radnja koju je okrivljeni preduzeo- potezanje pištolja i ispaljivnje četiri projektila u pravcu oštećenog, od kojih su 3 projektila pogodila oštećenog, nije bila nužna u tom trenutku, odnosno neophodno potrebna da se njome zaštiti njegovo ugroženo dobro, odnosno odbije protivpravni napad.

Iz iznetih razloga, pravilan je stav nižestepenih sudova da u radnjama okrivljenog AA stoje svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Stav branioca iznet u zahtevu da radnje kojima je okrivljeni lišio života oštećenog BB, po zakonu nisu krivično delo, shodno članu 19. stav 1. KZ, zasnovan je na njegovoj verziji događaja i činjeničnom stanju drugačijem od onog utvrđenog u pobijanim presudama.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti da je prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da je sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora, bez obzira što su se stekli uslovi da okrivljenog oslobodi od kazne, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev u tom delu, takođe neosnovan.

Odredbom člana 19. stav 3. KZ propisano je da se učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

Dakle, za krivično delo učinjeno u prekoračenju granica nužne odbrane, učiniocu se može kazna ublažiti, odnosno može se osloboditi od kazne, iz čega proizilazi da se radi o fakultativnom osnovu za ublažavanje kazne, odnosno oslobađanje od iste. Da li će prekoračenje granice nužne odbrane imati za posledicu ublažavanje kazne (kao u konkretnom slučaju) , odnosno oslobađanje od iste, koje nije obavezno, zavisiće i od stepena prekoračenja nužne odbrane, odnosno od svih okolnosti izvršenja krivičnog dela, kako subjektivnih tako i objektivnih, koje sud ceni u svakom konkretnom slučaju, pa se neosnovano zahtevom ukazuje da je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji povredio krivični zakon, time što nije primenio odredbu člana 19. stav 3. KZ, jer je sud upravo primenio član 19. stav 3 KZ-a i na osnovu istog okrivljenom ublažio kaznu.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog, da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog AA.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 453. ZKP, koju pogrešno dovodi u vezu sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, umesto sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navedenu povredu branilac okrivljenog obrazlaže polemišući sa činjeničnim utvrđenjima u toku krivičnog postupka od strane prvostepenog i drugostepenog suda, odnosno iznosi svoju verziju događaja i na svojim činjeničnim zaključcima koji su drugačiji od onih utvrđenih pravnosnažnim presudama daje svoju analizu postupanja okrivljenog, oštećenog i tada maloletnog VV, kritičnom prilikom. Pored navedenog, iznosi i sopstvenu ocenu iskaza svedoka GG i DD, pri tome smatrajući da sud greši, jer u pobijanoj presudi, ne prihvata kao istinite određene delove iskaza navedenih svedokinja.

Iznetim navodima branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama. Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Dalje, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2), ali navodi zahteva kojima branilac okrivljenog obrazlaže istaknutu povredu, ne sadrže objašnjenja u čemu se ta povrede konkretno i sastoji.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi i obrazloženje u čemu se ista konkretno sastoji.

Imajući u vidu napred navedeno, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u preostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484 ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić