Istom presudom, okrivljeni su obavezani na plaćanje sudu troškova krivičnog postupka solidarno u iznosu od 500,00 dinara i paušala svaki u iznosu od po 4.000,00 dinara, a okr. M.F.1 i na naknadu troškova krivičnog postupka oštećenom J.M. u iznosu od 12.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni Lovačko udruženje S. M. i J.M., sa imovinskopravnim zahtevom, upućena su na parnicu. Od okr. M.F.1 oduzet je lovački ranac sa mesom ubijene divljači ukupne težine 16,600 kg, te određeno da se predmeti – lovačko oružje i municija, imaju vratiti okrivljenima od kojih su oduzeti, kako je sve bliže opisano u izreci presude. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4011/2011 od 19.03.2012. godine, uvaženjem žalbe branioca okrivljenih M.F.1, M.F.2, S.M., M.F.3, D.N., J.M. i N.R. i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene G.P., B.G., Ž.P., B.P. i M.P., preinačena je označena prvostepena presuda tako što je prema svim navedenim okrivljenima, primenom odredbe člana 354. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), odbijena optužba za krivično delo nezakonit lov iz člana 276. stav 4. u vezi sa članom 33. KZ, a prema okr. M.F.1, primenom iste zakonske odredbe, odbijena optužba i za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 1. KZ, te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava. Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti, Ktz. br.911/12 od 13.11.2012. godine, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4011/2011 od 19.03.2012. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 368. stav 2. u vezi člana 354. stav 2. ZKP i povrede Krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i utvrdi da su tom presudom, zauzimanjem stanovišta da je odluka upravnog organa o prekršaju 2008. godine, podobna da se posmatra kao presuđena stvar u odnosu na postupak pred sudom – Osnovnim sudom u Negotinu, učinjene navedene povrede zakona, u korist okrivljenih. Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP i održao sednicu veća, u odsustvu obaveštenih Republičkog javnog tužioca, okrivljenih G.P., Ž.P., B.P., M.P. i njihovog branioca adv. M.P., te okrivljenih M.F.1, M.F.2, S.M., M.F.3, B.G., D.N., J.M. i N.R., a u prisustvu branioca ovih okrivljenih, adv. M.L., u kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je podignut zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. Prema navodima zahteva, drugostepeni sud je učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. i stav 2. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tač.2. i 3. ZKP time što je doneo odbijajuću presudu u smislu člana 354. tačka 2. ZKP bez valjanih i jasnih razloga za tu odluku i zauzimajući pogrešno stanovište da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari. To s obzirom da je odluku u prekršajnom postupku protiv okrivljenih, na koju se s tim u vezi poziva drugostepeni sud, doneo organ uprave i u upravnom postupku, a koji se ne mogu upodobiti sudskoj odluci i sudskom postupku i da prekršajni postupak nije tretirao isti krivičnopravni događaj pošto se opisi krivičnog dela i prekršaja ne poklapaju u potpunosti. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva nisu osnovani. Nasuprot tim navodima, drugostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon – odredbu člana 354. tačka 2. ZKP, kada je odbio optužbu prema okrivljenima M.F.1, M.F.2, S.M., M.F.3, G.P., B.G., D.N., J.M., N.R., Ž.P., B.P. i M.P. za krivično delo nezakonit lov iz člana 276. stav 4. u vezi sa članom 33. KZ, a prema okr. M.F.1 i za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 1. KZ, nalazeći da su u konkretnom slučaju već donete pravnosnažne odluke za ista dela i da se radi o presuđenoj stvari, koja okolnost isključuje krivično gonjenje okrivljenih za predmetna krivična dela, a za navedene zaključke i odluku u svojoj presudi je izneo jasne, dovoljne i pravilne razloge. U prekršajnom postupku protiv navedenih okrivljenih, pravnosnažnim rešenjem Opštinskog sudije za prekršaje u Majdanpeku 02 UP I br.599/08 od 29.09.2008. godine, okr. M.F.2 je oglašen odgovornim i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara za prekršaj iz člana 39. stav 5. kažnjiv po članu 65. stav 1. tačka 7. Zakona o lovstvu, koji je prema opisu u izreci rešenja učinio tako što je dana 13.07.2008. godine na mestu zvanom „Kraku Vujenje“ KO Topolnica, na teritoriji Lovačkog udruženja S. M. bez odobrenja jednim metkom iz karabina odstrelio jednog srndaća. Istim rešenjem, protiv okr. M.F.2 za prekršaje iz člana 4. stav 2, člana 16. i člana 49. stav 1. tačka 4. Zakona o lovstvu i protiv ostalih okrivljenih za sve navedene prekršaje, postupak je obustavljen jer nije dokazano da su učinili te prekršaje, odnosno prema razlozima rešenja nije dokazano između ostalog da su okrivljeni (osim okr. M.F.2) prilikom grupnog lova na divlje svinje u lovištu Lovačkog udruženja S. iz M., bez posebne dozvole lovili i srneću divljač.

Prema navedenom, činjenični opis prekršaja M.F.2 i činjenična

utvrđenja u prekršajnom rešenju, u delu u kojem je u odnosu na ostale okrivljene za isti prekršaj postupak obustavljen, odnose se na iste okrivljene i isti životni događaj sa istim činjenicama u pogledu vremena i mesta dešavanja i radnji okrivljenih, koje su sadržane i u opisu krivičnog dela iz člana 276. stav 4. u vezi sa članom 33. KZ, koje im je stavljeno na teret u ovom krivičnom postupku optužnim predlogom Opštinskog javnog tužioca u Majdanpeku Kt 83/08 od 08.12.2008. godine, a prema kojem opisu su okrivljeni istog dana (13.07.2008. godine) i na istom mestu u lovištu Lovačkog udruženja S. M., bez potrebne posebne i pojedinačne dozvole lovili srneću divljač, kada je okr. M.F.2 odstrelio jednog srndaća.

Nadalje, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Majdanpeku K 73/09

od 19.06.2009. godine, u krivičnom postupku po privatnoj tužbi privatnog tužioca J.M., okr. M.F.1 oglašen je krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 30 dana koja se neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od jedne godine ne učini novo krivično delo. Činjenični opis navedenog krivičnog dela, prema kojem je okr. M.F. dana 13.07.2008. godine na mestu zvanom „Kraku Vujenj“ KO Topolnica prišao privatnom tužiocu i bez razloga ga uhvatio obema šakama za vrat i stezao ga nanoseći mu povrede u vidu crvenila sa obe strana vrata, odgovara opisu radnje koju je isti okrivljeni, prema navodima pomenutog optužnog predloga, istog dana i na istom mestu preduzeo neposredno prema istom oštećenom licu – J.M., u izvršenju krivičnog dela iz člana 322. stav 1. KZ, naime da je oštećenog najpre levom, a potom i desnom rukom uhvatio za vrat i stezao. Članom 4. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen, u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države. Ustavom Republike Srbije, u članu 34. stav 4, garantovana je pravna sigurnost u kaznenom pravu i određeno da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Odredbom člana 6. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena. Iz navedenih propisa proizilazi da je isključeno vođenje postupka za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno. Imajući u vidu navedene propise i konkretnu situaciju, odnosno istovetan činjenični osnov prekršaja obuhvaćenih pravnosnažnim prekršajnim rešenjem od 29.09.2008. godine i krivičnog dela iz člana 276. stav 4. u vezi sa članom 33. KZ za koje su okrivljeni optuženi u ovom krivičnom postupku i istovetan činjenični osnov krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ iz pravnosnažne krivične presude od 19.06.2009. godine, u odnosu na okr. M.F.1 i krivičnog dela iz člana 322. stav 1. KZ, za koje je optužen u ovom krivičnom postupku, drugostepeni sud je, i po nalaženju ovog suda, pravilno zaključio da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari, koja okolnost isključuje krivično gonjenje u smislu člana 354. tačka 2. ZKP i pravilno primenio krivični zakon kada je preinačenjem prvostepene presude odbio optužbu prema okrivljenima za krivična dela u pitanju. Shodno rečenom, neprihvatljivo je suprotno stanovište Republičkog javnog tužioca izneto u zahtevu za zaštitu zakonitosti u vezi sa tvrdnjom o neistovetnosti predmeta prekršajnog i ovog krivičnog postupka, a takođe i u vezi sa isticanjem da je odluku u prekršajnom postupku doneo upravni organ, a ne sud, pošto se garancije pravne sigurnosti u kaznenom pravu koje proizilaze iz odredaba Ustava Republike Srbije ne odnose isključivo na neponovljivost postupka za „krivično delo“ već za svako „kažnjivo delo“, što podrazumeva pravnosnažno okončanje postupka pred bilo kojim organom koji po zakonu izriče kazne, a ne samo pred sudom.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanom drugostepenom presudom nisu učinjene povrede zakona na koje je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, broj 116/08), u vezi sa članom 420. i članom 24. stav 7. ZKP, a primenom člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,
Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                            Janko Lazarević,s.r.