Kzz 1081/2019 nezakonit dokaz; obavezna odbrana

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1081/2019
06.11.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Perkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2K.br.7726/12, Kv.br.1052/18 od 04.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 481/2019 od 30.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 06.11.2019. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Perkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2K.br.7726/12, Kv.br.1052/18 od 04.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 481/2019 od 30.05.2019. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 74. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2K.br.7726/12, Kv.br.1052/18 od 04.03.2019. godine usvojen je zahtev Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu, pa su u postupku za izricanje jedinstvene kazne preinačene u pogledu odluka o kazni pravnosnažne presude i to presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.7726/12 od 07.03.2013. godine (pravnosnažna dana 20.11.2013. godine) kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.471/13 od 30.05.2013. godine (pravnosnažna dana 12.11.2013. godine) kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ i krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 3 meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.02.2013. godine do 30.05.2013. godine, te su okrivljenom AA uzete kao utvrđene kazne zatvora izrečene navedenim presudama i isti je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 7 (sedam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.02.2013. godine do 30.05.2013. godine po presudi Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.471/13 od 30.05.2013. godine, dok su u preostalom delu navedene presude ostale neizmenjene.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 481/2019 od 30.05.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA -advokata Miroslava Perkovića i potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2K.br.7726/12, Kv.br.1052/18 od 04.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Perković, zbog povreda zakona iz člana 15. stav 1, člana 16. stav 1, člana 74. tačka 4), člana 76. stav 1, člana 381. stav 1, člana 438. i člana 449. stav 3. ZKP, te povreda odredaba članova 105. tačka 6), 106. i 107. stav 1, 4, 5. i 6. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 74. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP, pri čemu ne precizira koji konkretno stav i tačka člana 438. ZKP je u pitanju, ali se iz navoda kojima obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka od strane nižestepenih sudova može zaključiti da se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac navodi da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu i to na službenoj belešci Trećeg osnovnog suda u Beogradu sačinjenoj dana 27.11.2018. godine, a povodom obavljenog telefonskog razgovora sa službenikom Odeljenja za izvršenje krivičnih sankcija Osnovnog suda u Staroj Pazovi, a iz koje je sud utvrdio odlučnu činjenicu da okrivljeni AA nije stupio na izdržavanje kazni zatvora koje su mu izrečene pravnosnažnim presudama koje su predmet postupka za izricanje jedinstvene kazne. Po stavu branioca navedena službena beleška nije mogla biti izvedena kao dokaz od strane suda, iz razloga jer sud o ovoj činjenici koja je odlučna za donošenje pobijanih presuda ne može sam sačinjavati službenu belešku na osnovu obavljenog telefonskog razgovora sa službenikom Odeljenja za izvršenje krivičnih sankcija, već u vezi toga mora tražiti poseban izveštaj od Uprave KPZ-a koji overava i potpisuje upravnik KPZ-a.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer službena beleška Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2K.br.7726/12, Kv.br.1052/18 koju je sud sačinio dana 27.11.2018. godine, a u kojoj je konstatovao da je prilikom obavljenog telefonskog razgovora sa službenikom Odeljenja za izvršenje krivičnih sankcija Osnovnog suda u Staroj Pazovi saznato da okrivljeni AA nije stupio na izdržavanje kazni zatvora koje su mu izrečene presudama Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K.br.471/13 od 30.05.2013. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br.7726/12 od 07.03.2013. godine (koje presude su predmet postupka za izricanje jedinstvene kazne), i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakonit dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, kako su službena lica koja su putem telefona obavila navedeni službeni razgovor formalno ovlašćena da isti obave, odnosno da službenik Odeljenja za izvršenje krivičnih sankcija Osnovnog suda u Staroj Pazovi da navedenu službenu informaciju putem telefona službenom licu suda, a da sudijski saradnik veća iz člana 21. stav 4. ZKP o tome sačini službenu belešku, te kako sačinjavanje službene beleške nije protivno ni jednoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku, to je, dakle, sud mogao da sam sačini službenu belešku o ovoj činjenici i da istu izvede kao dokaz, tako da se ne može raditi o nezakonito pribavljenom dokazu. Sledstveno navedenom, kao neosnovani se ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijanih pravnosnažnih presuda na ovom dokazu, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 74. tačka 4) ZKP, isticanjem da je sud pre donošenja odluke u postupku za izricanje jedinstvene kazne, a imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije bio u mogućnosti da obavesti okrivljenog o navedenom postupku koji je pokrenut na zahtev javnog tužioca jer je okrivljeni nedostupan državnim organima, bio dužan da okrivljenom obezbedi suđenje u odsustvu shodno članu 381. stav 1. ZKP, te da mu u takvoj procesnoj situaciji shodno odredbama člana 74. tačka 4) i člana 76. stav 1. ZKP postavi branioca po službenoj dužnosti, koji će u njegovom odsustvu štititi njegova prava u postupku za izricanje jedinstvene kazne.

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Povreda zakona iz člana 74. tačka 4) ZKP postoji ako okrivljeni kome se sudi u odsustvu nije imao branioca od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu pa dok suđenje u odsustvu traje.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da se u konkretnom slučaju okrivljenom AA ne sudi u odsustvu, već da se radi o posebnom postupku za preinačenje pravnosnažne presude i to o postupku za izricanje jedinstvene kazne, dakle da se ne radi o procesnoj situaciji iz člana 74. tačka 4) ZKP kako to pogrešno smatra branilac, to se, dakle, u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može raditi ni o povredi zakona iz člana 74. tačka 4) ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljenog u krivičnom postupku, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razloge njegovog podnošenja, navodi povrede odredaba članova 105. tačka 6), 106. i 107. stav 1, 4, 5. i 6. KZ, isticanjem da je sud, pre donošenja odluke u postupku za izricanje jedinstvene kazne, morao da po službenoj dužnosti na nesumnjiv način utvrdi da li je nastupila relativna odnosno apsolutna zastarelost izvršenja pojedinačnih kazni koje su predmet tog postupka, pri čemu je po mišljenju odbrane u konkretnom slučaju u odnosu na obe presude koje su predmet postupka za izricanje jedinstvene kazne nastupila relativna zastarelost izvršenja kazni zatvora, tako da nisu bile ispunjene pretpostavke za preinačenje ranijih presuda u pogledu odluka o kazni i izricanje jedinstvene kazne. Pored toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 15. stav 1, člana 16. stav 1. i člana 449. stav 3. ZKP.

Imajući u vidu da napred navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi bilo dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, te da je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, što se zastarelosti tiče, kao zakonski osnov propisana jedino odredba člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP koja se odnosi isključivo na zastarelost krivičnog gonjenja, a ne i na zastarelost izvršenja pravnosnažno izrečene kazne zatvora u smislu povreda odredaba članova 105. tačka 6) i 107. stav 1, 4, 5. i 6. KZ, a na koje povrede se ukazuje izloženim navodima zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 74. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Perkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                     Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić