Drugim stavom, iste presude u ostalom delu odbijene su žalbe branilaca okrivljenih i žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i prvostepena presuda u stavu I u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zvonko Marković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili preinači presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 280/20 od 27.10.2020. godine u delu odluke o kazni, tako što će okrivljenom izreći kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja će se prema okrivljenom izvršiti u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je presudom povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o kazni dvostruko vrednovao okolnost da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.778.876.67 dinara, koja predstavlja kvalifikatornu okolnost koja je obeležje krivičnog dela i koja se saglasno odredbi člana 54. stav 3. KZ ne može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 54. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Kod kvalifikovanog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen, kvalifikatorna okolnost vrednost pribavljene imovinske koristi koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude prozilazi da je okrivljeni kao odgovorno lice u svojstvu generalnog direktora AD „Autosaobraćaj“ Kragujevac, svojim radnjama pribavio protivpravnu imovinsku korist agenciji „Via profutura“ na štetu oštećenog AD „Autosaobraćaj“ Kragujevac u iznosu od 1.788.876,67 dinara.

Nasuprot izloženim navodima zahteva, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 54. stav 3. KZ, jer iz obrazloženja pravnosnažne presude, u delu koji se odnosi na odluku o kazni, proizilazi da je sud okrivljenom cenio iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi u iznosu od 1.788.876,67 dinara kao otežavajuću okolnost jer ista prelazi meru koja je potrebna za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a na šta je zakonom ovlašćen.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da je u pravnosnažnoj presudi pravilno primenjena odredba člana 54. stav 3. KZ, te da nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu zahtev okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Zvonko Marković, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zbog koje povrede je podnošenje ovog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. U obrazloženju zahteva, branilac ističe da se iz spisa predmeta sud utvrđuje da je Ugovor o franšizingu zaključen između „Autosaobraćaj AD“ Kragujevac i agencije „Via profutura“ bio povoljniji od ranije zaključenog ugovora sa agencijom svedoka BB za iznos od 448.138,52 dinara, pa kada se ova činjenica dovede u vezu sa činjenicom da je Ugovor o franšizingu zaključen između „Autosaobraćaj AD“ Kragujevac i agencije „Via profutura“ zakonit pravni posao, koji ima sve zakonom propisane elemente, dolazi se do zaključka da u konkretnom slučaju nema štete za „Autosaobraćaj AD“, kao ni protivpravne imovinske koristi. Ovakvi navodi branioca okrivljenog suštinski predstavljaju osporavanje činjeničnih utvrđenja u pravnosnažnim odlukama i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić