Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 713/2019 od 21.08.2019. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu u delu odluke o krivičnoj sankciji, preinačena je prvostepena presuda tako što je drugostepeni sud okrivljenog Stojana Šendulu zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Stojana Šendule, advokat Ratko Marčeta, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1-3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da pobijane odluke ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Stojana Šendule, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je dokazna radnja pretresanja stana, čiji je držalac AA, sprovedena protivno uslovima propisanim u članu 156. ZKP i to iz razloga što je pogrešno kao držalac stana označen AA, iako je vlasnica nepokretnosti BB, te da su radnici policije bili dužni da vlasnika stana BB, pa čak i držaoca stana AA upozore na njihovo pravo na punomoćnika iz reda advokata kog upozorenja u konkretnom slučaju nije bilo, već je AA pogrešno upozoren da ima prava na branioca iako on nije bio osumnjičeni i zato što ovlašćena službena lica nisu obavestila osumnjičenog Stojana Šendulu niti njegovog branioca o navedenoj dokaznoj radnji kako bi mogli da prisustvuju istoj niti su obezbeđeni svedoci pretresanja. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi i to da svedok pretresanja VV pre početka ove radnje nije upozorena u smislu člana 156. stav 7. ZKP, a da drugi svedok pretresanja GG, sin vlasnika stana BB (koja je bliski srodnik sa okrivljenim), spada u krug lica koja mogu da budu oslobođena od dužnosti svedočenja, pri čemu se radi o psihički oboleloj osobi, zbog čega ovo lice, prema stavu branioca, nije moglo biti određeno da u svojstvu svedoka prisustvuje pretresanju. Kako je radnja pretresanja stana sprovedena nezakonito, to su prema stavu branioca, zapisnik o pretresanju stana, potvrda o privremenom oduzimanju predmeta i sprovedeno veštačenje privremeno oduzetih predmeta, nezakoniti dokazi na kojima se presuda prema odredbama ZKP nije mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je pretresanje stana AA obavljeno dana 30.09.2015. godine, na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Zrenjaninu Kppr 101/2015 od 30.09.2015. godine koja radnja je izvršena navedenog dana od 14.30 do 14.50 časova u prisustvu držaoca stana, AA i dva punoletna građanina u svojstvu svedoka, te da je držaocu stana predata naredba o pretresanju, nakog čega je poučen da ima pravo da uzme advokata koji može prisustvovati navedenoj radnji u smislu člana 156. stav 2. ZKP, ali da isti nije zahtevao prisustvo advokata, što je sve konstatovano u zapisniku o pretresanju stana Ministarstvo unutrašnjih poslova OKP PU Kikinda KPPR 101/2015 od 30.09.2015. godine.

Kako su ovlašćena službena lica policije radnju pretresanja stana izvršila u predistražnom postupku kada okrivljeni Stojan Šendula još uvek nije imao svojstvo osumnjičenog i kada nije imao branioca (jer je okrivljeni u svojstvu osumnjičenog saslušan u OKP Kikinda dana 30.09.2019. godine u 17.30 časova pošto mu je prethodno postavljen branilac po službenoj dužnosti), to okrivljeni i njegov branilac pre nego što je obavljena radnja pretresanja stana nisu mogli da budu obavešteni o preduzimanju navedene dokazne radnje.

Pored toga, radnja pretresanja stana obavljena je u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka – VV i GG koji su prema zapisniku o pretresanju stana poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja u skladu sa odredbom člana 156. stav 7. ZKP, koji zapisnik su ova lica bez primedbi potpisala, pa okolnost što je GG sin vlasnice stana, BB, ne dovodi u pitanje njegovu sposobnost da bude svedok pretresanja s obzirom da u smislu odredbe člana 156. stav 7. ZKP, svedok pretresanja može biti svaki punoletni građanin.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da radnja pretresanja stana Radeta Šajna nije obavljena u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa samim tim zapisnik o pretresanju stana, potvrda o privremeno oduzetim predmetima i nalaz i mišljenje veštaka koji se odnosi na oduzetu supstancu, po nalaženju ovog suda, nisu nezakoniti dokazi koji ne bi mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Branilac okrivljenog u zahtvu ističe i to da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP pravnosnažnom presudom učinjena i time što se navedene presude zasnivaju na nezakonitim dokazima – iskazima svedoka AA, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ koji se u jednom delu odnose na sadržinu iskaza privilegovanog svedoka, BB, koja je iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči u predmetnom krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva, da se navedeni svedoci u svojim iskazima nisu izjašnjavali o sadržini iskaza svedoka BB datom pred Višim javnim tužiocem u Zrenjaninu (koji dokaz je izdvojen spisa predmeta, jer je ista iskoristila svoje pravo da ne svedoči u postupku u smislu člana 94. stav 1. ZKP), već isključivo o okolnostima i svojim neposrednim opažanjima vezanim za radnju pretresanja kojoj je svedok AA prisustvovao u svojstvu držaoca stana, a ostali svedoci kao ovlašćena službena lica policije koja su izvršila navedenu radnju.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog Stojana Šendule u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog Stojana Šendule povređen je krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP sa obrazloženjem da je veštačenjem oduzete supstance utvrđeno da se ne radi o opojnoj drogi već o amfetaminu, kao vrsti psihoaktivne materije, ali ne i to o kojoj količini amfetamina se radi, jer oduzeta supstanca predstavlja smešu amfetamina i kofeina, pa samim tim nije utvrđeno ni da li je oduzeta količina amfetamina mogla imati psihoaktivno dejstvo, jer bi se u slučaju da se radi o neznatnoj količini amfitamina koja ne može imati psihoaktivno dejstvo na ljudsku psihu, izostala protivpravnost u posedovanju takve supstance.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi u vezi sa obavljenim veštačenjem i svojstvom oduzetog amfetamina kao psihoaktivne supstance.

Kako članom 485. član 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stojana Šendule u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, ali istaknute povrede zakona ne konkretizuje.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje.

Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

S obzirom na to da se u obrazloženju zahteva branioca okrivljenog Stojana Šendule ne navodi u čemu se sastoje istaknute povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZTK, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje, to je ocenjeno da zahtev branioca okrivljenog Stojana Šendule u ovom delu, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz izntetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić