Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 682/20 od 18.12.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Boru, branioca okrivljene BB i zajedničkog branioca okrivljenih AA i VV, a presuda Osnovnog suda u Boru K broj 272/19 od 22.06.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Pavlović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 485. stav 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, i to na zapisniku komisije oštećenog, koji je sačinjen bez uvida u originale recepata, odnosno overenom prepisu recepata, već samo na osnovu uvida u fotokopiju recepata, zatim na transkriptima prisluškivanih razgovora i pored toga što sudija za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru nije odobrio prisluškivanje, te na medicinskoj dokumentaciji koja predstavlja službenu tajnu, što takođe nije odobrio sudija za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru kao nadležni sudija.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Odredbom člana 405. stav 4. ZKP, propisano je da se isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da u situaciji kada nije moguće pribaviti ispravu u originalu, nije isključena mogućnost upotrebe fotokopije isprave, pri čemu je pitanje da li fotokopija isprave predstavlja nezakonit dokaz faktičko pitanje u svakom konkretnom slučaju, i zavisi od toga da li postoji sumnja u njenu verodostojnost.

U konkretnom slučaju, navedeni zapisnik o izvršenoj kontroli u Opštoj bolnici Bor od 06.04.2016. godine, po oceni ovoga suda, ne predstavlja dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, jer nije postojala sumnja u verodostojnost ovog dokaza, zbog čega je isti podoban da služi kao dokaz u predmetnom krivičnom postupku. Nižestepeni sudovi su navedeni zapisnik prihvatili kao verodostojan, jer je u pitanju dokument sačinjen od strane službenih lica – nadzornika osiguranja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a kontroli je prisustvovala i dala je potrebnu dokumentaciju glavna medicinska sestra Opšte bolnice u Boru. Kada se ima u vidu navedeno, te činjenica da je u konkretnom slučaju izvršena kontrola medicinske dokumentacije u vezi sa lečenjem 65 osiguranih lica koja su ostvarila pravo na lekove na osnovu recepata propisanih od strane izabranih lekara Doma zdravlja Bor u periodu od 01.01. do 31.10.2015. godine, te da recepte nije moguće pribaviti u originalu, obzirom da su u elektronskoj formi, kao i da okrivljeni i njegov branilac u toku postupka nisu osporavali verodostojnost ovog dokaza, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažna presuda nije zasnovana na nezakonitom dokazu, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored toga, o istoj povredi zakona izjašnjavao se i Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, postupajući po žalbama branilaca okrivljenih, te o tome izneo jasne i dovoljne razloge na strani 4 stav 3 svoje odluke, koje razloge ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i da je pravnosnažna presuda zasnovana na transkriptima prisluškivanih razgovora, iako sudija za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru nije odobrio prisluškivanje. Ovo s toga što iz spisa predmeta proizilazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru, odlučujući o predlogu Višeg javnog tužioca u Zaječaru, dana 29.09.2015. godine doneo naredbe kojima je odredio tajni nadzor i snimanje komunikacije prema okrivljenima, i to pod brojem Kpp. Pov. 338/15 prema okrivljenom AA, pod brojem Kpp. Pov. 337/15 prema okrivljenoj BB, a pod brojem Kpp. Pov. 336/15 prema okrivljenoj VV.

Dakle, obzirom da su tanskripti sačinjeni na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Zaječaru, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da navedeni transkripti predstavljaju dokaz, na kome se presuda ne može zasnivati.

Najzad, neosnovano se istim zahtevom ističe i da su nižestepene presude zasnovane na podacima o pacijentima koji predstavljaju službenu tajnu, jer se radi o poverljivim medicinskim dokumentima čije kopiranje i korišćenje u postupku nije odobrio sudija za prethodni postupak.

Prema odredbi člana 22. stav 1. Zakona o zaštiti prava pacijenata, nadležni zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, kao i druga zaposlena lica u zdravstvenim ustanovama, mogu biti oslobođeni dužnosti čuvanja podataka iz člana 21. stav 1. tog zakona (podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz medicinske dokumentacije), pored ostalog, na osnovu odluke suda. Imajući u vidu činjenicu da je sud ove podatke koristio kao dokaz u postupku, iz iste proizilazi i da je sud to i odobrio, to se na ovim dokazima sudska odluka može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni neosnovanim, a potpuno je nebitno da li je to odobrio postupajući sudija ili pak sudija za prethodni postupak.

Stoga se, po oceni ovoga suda, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nižestepene presude neosnovano pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonistosti ukazuje na povredu odredaba člana 395. ZKP, isticanjem da do okončanja postupka ni jedan zahtev niti predlog odbrane nije prihvaćen, a polemiše se i sa svojstvom okrivljenog AA kao ovlašćenog službenog lica u konkretnom slučaju, na koji način se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a iz kojih razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona. Stoga je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić