.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1108/2019
31.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Gorana Gavriloviića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 25/19 od 15.04.2019. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 198/19 od 31.05.2019. godine, u sednici veća održanoj 31.10.2019. godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 25/19 od 15.04.2019. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 198/19 od 31.05.2019. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u odnosu na preostale povrede zakona ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K 25/19 od 15.04.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.12.2018. godine pa nadalje, a na osnovu člana 78, člana 79, člana 80. i člana 84. KZ sud mu je izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i ista će trajati dok postoji potreba za lečenjem okrivljenog, ali ne duže od tri godine, s`tim da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora.
Troškovi krivičnog postupka su pali na teret okrivljenog, a oštećeni BB, VV i GG su radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 198/19 od 31.05.2019. godine usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu K 25/19 od 15.04.2019. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je taj sud okrivljenom AA za izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, a za izvršeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.12.2018. godine pa do upućivanja na izdržavanje krivične sankcije, dok su žalbe okrivljenog i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda, u nepreinačenom delu, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog, advokat Goran Gavriloviić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, bez navođenja konkretnog predloga Vrhovnom kasacionom sudu u pogledu buduće odluke o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da je „u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, jer je optužba prekoračena imajući u vidu da se optužbom okrivljeni tereti za događaje od 16.01.2018. godine i 21.04.2018. godine, u odnosu na oštećenog VV za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ, dok je sud svojim odlukama okrivljenog oglasio krivim za kvalifikovani oblik navedenog krivičnog dela i to u odnosu na oštećenog VV te u odnosu na oštećenu GG“.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani napred izneti navodi u zahtevu branioca okrivljenog kojima se, bez numeričkog označavanja, suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, i to samo u odnosu na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. KZ.
Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Nišu protiv okrivljenog AA, zbog više krivičnih dela: tri krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i jednog produženog krivičnog dela iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, podneo dva optužna predloga i to: Kt 378/18 od 15.01.2019. godine i Kt 3496/18 od 17.01.2019. godine, a Osnovni sud u Nišu je na glavnom pretresu održanom dana 12.02.2019. godine doneo rešenje K 26/19 o spajanju krivičnih postupaka protiv okrivljenog AA po navedenim optužnim aktima Osnovnog javnog tužioca u Nišu. Nakon toga, Osnovni javni tužilac u Nišu je na osnovu člana 501. stav 6. ZKP pisanim podneskom od 22.01.2019. godine izmenio optužni predlog Kt 378/18 od 15.01.2019. godine, u kome je, između ostalog, okrivljenom stavljeno na teret izvršenje: dva krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ na štetu oštećenog VV (učinjena 16.01.2018. godine, 21.04.2018. i 24.04.2018. godine) i jedno produženo krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ na štetu ošt. VV i ošt. GG (učinjeno 25.08.2018. godine).
Izrekom pobijane prvostepene presude, okrivljeni AA je oglašen krivim, između ostalog, da je u vreme i na mestu, upravo za radnje koje su opisane u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca, kako u odnosu na oštećenog VV tako i na oštećenu GG izvršio samo jedno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ umesto produženog krivičnog dela i tom pravnom kvalifikacijom krivičnog dela je, od strane suda doveden u povoljniji krivičnopravni položaj, iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud našao da navedenom izmenom nije stavljena na teret okrivljenom teža pravna kvalifikacija odnosno nije optužba prekoračena.
Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da optužba, vezano za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. KZ, nije prekoračena i da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu - fotografiji SMS poruke navodno ostvarenoj 22.12.2018. godine između svedoka DD i svedoka oštećene BB. Odbrana nalazi da je navedeni dokaz nezakonit jer je pribavljen protivno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, koja izričito propisuje da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u koju spada i mobilni telefon, preduzima po naredbi suda, što u konkretnom slučaju nije urađeno.
Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane. Naime, sud je na glavnom pretresu održanom 15.04.2019. godine izvršio uvid u pisane dokaze, pa i u kriminalističko-tehničku dokumentaciju MUP RS PU Niš od 21.04.2018. godine, koju, između ostalog, čine i osam fotografija SMS poruka poslatih sa mobilnog telefona okrivljenog AA na mobilni telefon oštećenih, kao i fotografija SMS poruke poslate sa mobilnog telefona svedoka DD na mobilni telefon oštećene BB, koje fotografije su upravo oštećeni BB i oštećeni VV prezentovali - dostavili ovlašćenim službenim licima MUP-a RS prilikom policijske intervencije na licu mesta i prilikom sačinjavanja krivičnih prijava protiv okrivljenog AA.
Vrhovni kasacioni sud, s`obzirom na napred navedeno, nalazi da odredba člana 152. stav 3. ZKP nije, niti je mogla biti povređena, s`obzirom na to da se ista odredba odnosi na procesni položaj okrivljenog, odnosno da se odnosi na pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka okrivljenog. U konkretnom slučaju nije vršen pretres mobilnog telefona okrivljenog, već se radi o podacima dobijenim sa mobilnog telefona oštećenih lica i svedoka, koje su oni u cilju zaštite svojih interesa sami prikazali ovlašćenim službenim licima MUP RS PU Niš, kojima su potkrepili svoje usmene tvrdnje vezano za radnje izvršenja krivičnih dela okrivljenog u predmetnim događajima, pa je samo pitanje da li će sud ceniti ove dokaze, odnosno da li će naći da su verodostojni.
Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, advokata Gorana Gavrilovića.
Pored napred navedenog, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, izričito numerički, a navodima da sud nije pravilno cenio izvedene dokaze jer nije poklonio veru izjavi svedoka VV jer je pogrešno ocenio kontradiktornu izjavu svedoka GG, jer je odbio izvođenje medicinskog veštačenja vezano za povrede oštećene BB te je odbio veštačenje psihičkog stanja oštećene BB, se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.
Kako odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP te člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, podneti zahtev je u navedenom delu odbačen kao nedozovljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, te primenom člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Bata Cvetković, s,r,
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
