Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Vorgić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, jer, prema stavu branioca, neplaćanje računa ne može predstavljati radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, s obzirom na to da odgovorno lice u konkretnom slučaju nije imalo neko zakonom utvrđeno ovlašćenje niti u opisu njegovog posla postoji obaveza plaćanja računa, već je u pitanju ugovorni odnos između dve strane, zbog čega se ne može smatrati da je okrivljeni postupajući na opisani način izvršio bilo koju od tri alternativno propisane radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizlaze sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako one koje se odnose na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u iskorišćavanju položaja i ovlašćenja koje je okrivljeni imao kao odgovorno lice – direktor preduzeća „ĐĐ“ ..., na taj način što je od više oštećenih privrednih društava nabavio robu koju im nije platio, već je istu prodao licima čiji identitet nije utvrđen za gotov novac, bez evidentiranja prodaje u knjigovodstvu preduzeća i bez uplate dobijenog novca na račun navedenog preduzeća, a novac od cene je prisvojio za sebe, čime je pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 990.836,18 dinara, tako i one koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu i odnose se na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti svoga dela.

Pored toga, činjenice utvrđene u pravnosnažnoj presudi da je okrivljeni svu robu nabavljao od oštećenih privrednih društava prodao NN licima za gotov novac i bez evidencije prodaje u poslovnim knjigama preduzeća, koji novac je zadržao za sebe, tako da navedena prodaja nije izvršena u ime i za račun navedenog preduzeća koje nije imalo druge prihode pošto je račun istog bio blokiran za iznos od preko 3.000.000,00 dinara, a da naplata duga nije bila moguća na osnovu menice koja je data kao sredstvo obezbeđenja, te da preduzeće „ĐĐ“ nije posedovalo značajnu imovinu iz koje bi naplata duga mogla biti realizovana, ukazuju da je okrivljeni u vreme nabavljanja robe znao da preduzeće čiji je direktor neće moći da izvrši preuzete obaveze tako da se, nasuprot navodima zahteva, u konkretnom slučaju ne može raditi samo o neispunjenju ugovornih obaveza već je okrivljeni na navedeni način iskoristio svoj položaj i ovlašćenja koja je imao kao odgovorno lice navedenog privrednog društva, i napred navedenim radnjama pribavljao sebi protivpravnu imovinsku korist u označenom iznosu, te da se sledstveno tome u njegovim radnjama stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva kojima branilac ceni izvedene dokaze – nalaz i mišljenje veštaka finansijske struke i odbranu okrivljenog i na osnovu takve ocene daje sopstveno viđenje predmetnog događaja koje je različito od onog opisanog u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda zahtevom se pravnosnažna presuda osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić