Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenja odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokumentaciju u neoverenoj fotokopiji – rešenju od 05.07.2011. godine pod brojevima ..-..-../2011-01 i ..-..-../2011-01 i zapisniku o sprovedenom inspekcijskom nadzoru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Upravni inspektorat broj ..-..-../2015 od 08.05.2015. godine, koji predstavljaju dokaze na kojima se presuda prema odredbama ZKP ne može zasnivati, jer neoverena fotokopija pismene isprave nema karakter javne isprave niti isprave, a naročito bez utvrđenog načina pribavljanja istih.

Odredbom člana 405. stav 4. ZKP, propisano je da se isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to moguće, podnose u originalu.

Imajući u vidu odredbu člana 405. stav 4. ZKP, koja ne propisuje da svi dokazi moraju biti podneti u originalu, kao i činjenicu da je u ovoj krivično- pravnoj stvari obavljeno ekonomsko-finansijsko veštačenje od strane veštaka koji je izvršio uvid u kompletnu dokumentaciju organa uprave, a naročito imajući u vidu da stranke tokom ovog krivičnog postupka nisu osporavale verodostojnost spornih fotokopija – rešenja i zapisnika, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA navodi se da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka prvostepene presude ne sadrži radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim – ne sadrži naznaku da je radnjama okrivljenom pribavljena protivpravna imovinska korist.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju K br. 82/18 od 11.01.2019. godine, proizilazi da je okrivljeni AA 05.07.2011. godine na mestu opisanom u izreci te presude, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, u svojstvu službenog lica, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja drugom pribavio imovinsku korist u iznosu od 450.000,00 dinara,tako što je kao načelnik ... upravnog okruga u ... doneo rešenje o raspoređivanju zaposlenih i to BB, koga je razvrstao u petu vrstu radnih mesta nameštenika i odredio mu četvrtu platnu grupu i koeficijent 1,5 i VV, koju je razvrstao u šestu vrstu radnih mesta i odredio joj četvrtu platnu grupu i koeficijent 1,5 protivno članu 43. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.... nakon čega su isti na osnovu tako utvrđenih koeficijenata primali u periodu od 05.07.2011. do 01.04.2013. godine na ime zarade više iznos od 586.116,13 dinara u odnosu na zaradu koju su trebali da prime u tom periodu na osnovu pravilno odrđenih koeficijenata, pri čemu je okrivljeni bio svestan zabranjenosti i protivpravnosti dela i hteo njegovo izvršenje.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim (bio je u primeni od 11.09.2009. do 14.04.2013. godine), propisano je da službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu od preko 450.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude proizilaze svi objektivni elementa krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim (da je iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja drugom pribavio imovinsku korist, suprotno članu 43. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, što znači da je ta korist protivpravna, kao i visina koristi, odnosno štete), kao i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim (da je kritičnom prilikom postupao u stanju uračunljivosti sa umišljajem, da je bio svestan zabranjenosti i protivpravnosti dela i da je hteo njegovo izvršenje), pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u svom zahtevu navodi da je pobijanim presudama doneta nezakonita odluka o imovinsko-pravnom zahtevu u izreci prvostepene presude gde je navedeno da Republika Srbija ima svojstvo oštećene u postupku iako ona to svojstvo nema, čime je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke prvostepene presude protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao kao načelnik ... upravnog okruga u ..., pa kako je ... upravni okrug budžetski korisnik, a nezakonitom isplatom zarada BB i VV, u iznosima većim od pripadajućih je oštećen budžet Republike Srbije, oštećeni u ovom krivičnom postupku je Republika Srbija, a imovinskopravni zahtev je istakao Državni pravobranilac koji je zakonski zastupnik oštećene Republike Srbije, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u delu u kome se ona obrazlaže manjkavošću presude u pogledu iznošenja odbrane okrivljenog, obzirom da se istima ukazuje na povredu procesnih odredaba ZKP – povredu člana 392, 397. i 398. ZKP, a navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je navedena povreda obrazložena pogrešno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem - navodima da nema bližih podataka o postojanju otežavajući i olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog, a obzirom da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić