Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 185/19 od 26.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stošić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i obranioca okrivljenog, održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da je protiv okrivljenog vođen prekršajni postupak zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru, koji je pravnosnažno okončan donošenjem presude Prekršajnog suda u Vranju, Odeljenje u Bujanovcu Pr br.9763/15 od 24.03.2017. godine kojom je okrivljeni oslobođen od odgovornosti za navedeni prekršaj, tako da je sud u situaciji kada postoji identitet činjeničnih opisa radnji izvršenja datog u optužnom aktu i u izreci navedene presude prekršajnog suda, bio dužan da po službenoj dužnosti obustavi krivični postupak protiv okrivljenog, jer se radi o presuđenoj stvari.

Imajući u vidu da je povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, neosnovano isticana u žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, Vrhovni kasacioni sud prihvata jasne i dovoljne razloge koje je dao Viši sud u Vranju na strani 6, u četvrtom stavu obrazloženja svoje presude Kž1 185/19 i na te razloge u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje. Pored toga, po nalaženju ovog suda, opis prekršaja osim što ne sadrži radnju okrivljenog koja se odnosi na udaranje oštećenog levom rukom u predelu glave, ne obuhvata ni posledicu te radnje u vidu nanošenja lakih telesnih povreda opisanih u izreci prvostepene presude.

Stoga se, nasuprot navodima branioca okrivljenog u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari i nije bilo osnova za donošenje oslobađajuće presude po tom osnovu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi kao i razlozima presude, da u presudi nisu dati razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja kao i to da postoji znatna protivrečnost između onoga što je navedeno u razlozima presude i sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, kojim navodima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu branilac navodi i to da je sud ocenom izvedenih dokaza povredio odredbu člana 419. stav 2. i člana 16. stav 2. ZKP.

Prema navodima zahteva sud je pogrešno cenio iskaze svedoka koji su saslušani u toku postupka, te nije utvrdio postojanje umišljaja na strani okrivljenog, niti to da su privatnom tužiocu usled činjenja okrivljenog povređeni čast i ugled, čime se osporava ocena dokaza od strane suda i tom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. stav 2., člana 419. stav 2. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić