Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 448. stav 2. ZKP, ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nema protivpravnosti, pa samim tim ni krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, u situaciji kada su radnje okrivljene preduzete u najboljem interesu deteta. Pored toga, branilac u zahtevu navodi i to da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja, zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica što je takođe osnov za isključenje protivpravnosti dela okrivljene.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.94/16), krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, čini onaj ko onemogućava izvršenje odluke nadležnog organa kojom je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog lica sa roditeljem ili drugim srodnikom.

Po nalaženju ovoga suda činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat u izreci prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, i to kako one koje se odnose na radnju izvršenja krivičnog dela tako i one koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljene prema izvršenom delu.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljena u dva navrata tokom 2016. godine onemogućavala izvršenje pravnosnažnog i izvršnog rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu broj 10 P2 733/2013 od 12.03.2015. godine kojim je određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog BB, sa roditeljem – ocem, oštećenim VV, tako što istom nije omogućavala održavanje ličnih odnosa sa maloletnim detetom, na način kako je to utvrđeno navedenim rešenjem, tako što nije u određeno vreme dovodila maloletno dete u prostorije Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina da se vidi sa ocem u zakazano vreme, na koji način su jasno određena objektivna obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ, propisana u zakonskom opisu bića krivičnog dela, a iz kojih obeležja proizlazi da je ponašanje okrivljene protivpravno.

Zbog svega navedenog, neosnovano branilac okrivljene ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a kako je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je u najboljem interesu deteta poštovanje odluke suda u pogledu održavanja ličnih odnosa sa ocem, te da okrivljenoj nije bilo prvi put da ne dovede dete u prostorije Centra za socijalni rad, radi viđanja sa ocem, to navodi branioca okrivljene da je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost dela i da se radi o delu malog značaja nisu od uticaja na postojanje navedene povrede zakona, jer branilac istima daje sopstvenu ocenu utvrđenih činjenica iz kojih izvodi svoje pravne zaključke, drugačije od onih koji su dati u nižestepenim presudama.

Nadalje, branilac u zahtevu formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizlazi da se suštinski ukazuje na to da je drugostepeni sud povredio odredbe člana 432. i 445. ZKP, time što nije odlučio o dopuni žalbe branioca okrivljene izjavljenoj protiv prvostepene presude.

Prema navodima zahteva iskaz svedoka GG, predstavnika Centra za socijalni rad Grada Zrenjanina, pogrešno je od strane nižestepenih sudova prihvaćen kao objektivan i istinit, te da je u toku postupka bilo neophodno obaviti veštačenje od strane veštaka psihologa na okolnost da li su preduzete radnje okrivljene u najboljem interesu deteta i da li su u konkretnom slučaju nastupile bilo kakve štetne posledice za dete, koji predlog je od strane suda odbijen, kojim navodima branilac okrivljene osporava ocenu dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi.

Pored toga, branilac ističe i to da drugostepeni sud u svojoj odluci nije naveo kako je utvrdio umišljaj okrivljene čime se ukazuje da pravnosnažna presuda ne sadrži razloge o činjenici koja je predmet dokazivanja, koji nedostatak presude je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je u toku postupka tražio da okrivljena bude oslobođena od plaćanja troškova postupka i paušala jer ne bi mogla da ih isplati bez štete po maloletno dete koje mora da izdržava, o čemu drugostepeni sud nije dao razloge, čime je povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP. Međutim, branilac okrivljenog, iako se u navedenom delu zahteva formalno poziva na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, iznetim navodima zahteva u suštini ukazuje da drugostepeni sud nije cenio istaknuti žalbeni navod branioca, što predstavlja povredu zakona iz člana 460. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 432, člana 445. člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 460. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić