.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1196/2019
19.11.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Dragana Aćimovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stefana Vidovića, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. Krivičnog zakonika odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Vidovića, advokata Predraga Dikića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 105/17 od 05.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 513/19 od 10.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2019. godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Vidovića, advokata Predraga Dikića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 105/17 od 05.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 513/19 od 10.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 105/17 od 05.03.2019. godine okrivljeni Stefan Vidović, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ pa je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 22.03.2011. godine, kada je lišen slobode do 19.12.2011. godine, kada mu je pritvor ukinut, kao i u periodu od 21.11.2017. godine po rešenju Višeg suda u Beogradu K 105/17 od 15.09.2017. godine do 05.03.2019. godine, kada mu je pritvor ukinut.
Istom presudom, na osnovu člana 261. i 264. ZKP okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka u visini koja će biti određena posebnim rešenjem.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 513/19 od 10.06.2019. godine, usvojene su žalbe branilaca okrivljenog Stefana Vidovića, advokata Aleksandra Ristića i Predraga Dikića i preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 22.03.2011. godine do 19.12.2011. godine i od 21.11.2017. godine do 05.03.2019. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu, kao i žalba VJT u Beogradu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Stefana Vidovića, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenom Stefanu Vidoviću izreći oslobađajuću presudu.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Vidovića je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer su iste zasnovane na nezakonitom dokazu - zapisniku o prepoznavanju lica od 23.03.2011. godine. Prema navodima zahteva navedeni dokaz izveden je suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku budući da je svedok AA na glavnom pretresu izjavio da su mu pre prepoznavanja pokazivane slike okrivljenog Stefana Vidovića, da bi na intervenciju javnog tužioca i postupajućeg sudije promenio iskaz navodeći da su mu slike pokazivane, ali da ne zna da li je to bilo pre ili posle prepoznavanja, zbog čega smatra da bi navedeni dokaz morao biti izdvojen iz spisa jer je pribavljen nezakonito.
Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, obzirom da je zapisnik o prepoznavanju lica od 23.03.2011. godine sačinjen u skladu sa zakonom i na istom se može zasnivati presuda.
Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da je prepoznavanje lica PU za grad Beograd – UKP – Treće odeljenje, obavljeno u skladu sa tada važećim zakonskim odredbama o prepoznavanju lica sadržanim u članu 104. ZKP ( strana 3. stav 4.), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Andrea Jakovljević,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
