Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže navedeno u ovoj presudi.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 140/19 od 15.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. Božidara Pandurovića, a presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K 315/17 od 18.02.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Božidar Pandurović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 68. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA, adv. Božidar Pandurović, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, obzirom da je u konkretnom slučaju povređen objektivni identitet optužbe i presude, u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, s obzirom da je optužnim predlogom nadležnog javnog tužioca okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio u vremenskom periodu od 09.11. do 12.11.2014. godine, a izrekom prvostepene presude kao vreme izvršenja krivičnog dela označen je samo jedan dan i to 08.11.2014. godine, a što nije obuhvaćeno vremenskim periodom kao vreme izvršenja krivičnog dela u optužnom aktu, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izmenom vremena izvršenja krivičnog dela tako što je u činjeničnom opisu izreke prvostepene presude umesto od 09.11.2014. do 12.11.2014. godine, navedeno 08.11.2014. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Naime, prvostepeni sud je u presudi ovom izmenom samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog. Ovo sa razloga što su bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci prvostepene presude, a u konkretnom slučaju vreme izvršenja nije bitno obeležje krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret (kao što je slučaj kod nekih krivičnih dela, npr. nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. KZ; nezakonit lov iz člana 276. KZ).

Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju, neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, adv. Božidar Pandurović, podneo je i zbog povrede zakona iz člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, a koja povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Božidara Pandurovića, sud je na osnovu člana 491. stav 1.ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao neodozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić