Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivica Kostić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, a iz obrazloženja presude proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i spise predmeta vrati istom sudu na pooonovni postupak i odlučivanje ili da obe pobijane presude u celini preinači, tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenja odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da se u radnjama okrivljenog nisu stekla sva bitna obeležja zakonskog opisa krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Povreda zakona prema navodima zahteva, se sastoji i u tome što se prvostepeni i drugostepeni sud pozivaju na povrede člana 12, 175. 176. Zakona o radu, crpeći u istima osnov postojanja krivične odgovornosti okrivljenog kao službenog lica u svojstvu direktora, pri se čemu krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim ne može smatrati blanketnim delom.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, propisano je da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakontiosti proizilazi, da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu bliže opisano u izreci te presude, sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, kao službeno lice u JP „VV“ u ..., u svojstvu direktora ovog preduzeća, iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredio prava drugog, prava na rad, na taj način što je zaposlenima preveo radni odnos zasnovan na neodređeno vreme u radni odnos na određeno vreme, dok je drugim zaposlenima doneo otkaze ugovora o radu, što je suprotno sa odredbama člana 12, 75. i 176. Zakona o radu, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, radnje okrivljenog AA opisane u izreci prvostepene presude sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a bliže navođenje članova Zakona o radu koje je okrivljeni kritičnom prilikom prekršio, predstavlja preciziranje načina na koji je iskoristio svoj službeni položaj i ovlašćenja i teže povredio prava drugoga, a ne predstavlja bitan elemenat krivičnog dela u pitanju, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povrede zakona na štetu okrivljenog, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić