Istovremeno, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala isplati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, te da nadoknadi troškove krivičnog postupka isplaćene iz budžetskih sredstava suda, o kojima će se odlučiti naknadno, posebnim rešenjem, po pravnosnažnosti presude.

Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Negotinu 1Kž1 br. 51/19 od 16.09.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Negotinu - Odeljenje u Majdanpeku i branioca okrivljenog AA, advokata Igora Tančića, a presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K. br. 10/16 od 10.12.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Svetlana Cokić, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je neosnovan.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, i s tim u vezi navodi da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba na taj način što je u optužnom predlogu navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom tupim metalnim delom motike sa drvenom držaljom dužine oko jedan metar, koju je imao u rukama, udario oštećenu u podlakticu leve ruke u predelu iznad zgloba šake, nanevši joj tim udarcem laku telesnu povredu u vidu otoka i razderotine u predelu leve podlaktice iznad zgloba ručja, dok je sud u izreci presude, kao posledicu radnji okrivljenog, naveo da je okrivljeni oštećenoj naneo laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva kože u predelu leve podlaktice iznad zgloba ručja.

Prema stavu branioca, otok i razderotina, nasuprot krvnom podlivu, predstavljaju dva različita vida telesne povrede, koji se razlikuju po prirodi i po mogućem mehanizmu nastanka, te je na ovaj način pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, odnosno povređen je objektivni identitet optužbe i presude, jer je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret da je oštećenoj naneo laku telesnu povredu u vidu otoka i razderotine, a što je suprotno sadržini izreke presude u kojoj je navedeno da je oštećena zadobila laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva kože.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Ovo s`toga što prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, sud nije povredio subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni AA suštinski oglašen krivim za identične radnje koje su mu na teret stavljene optužnim aktom javnog tužioca, a preciziranjem optužnog akta u pogledu opisa lake telesne povrede koju je oštećena zadobila kritičnom prilikom rečima „u vidu krvnog podliva kože“ umesto rečima „u vidu otoka i razderotine“, sud je optužni akt upodobio sa činjeničnim stanjem utvrđenim u toku postupka, na šta je sud i ovlašćen.

Kako, dakle, u konkretnom slučaju optužba nije prekoračena, jer se presuda odnosi na lice koje je optuženo i na delo koje je predmet optužbe u optužnom aktu javnog tužioca, a činjenični opis je ostao u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni i oglašen krivim, to su po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je pobijanim presudama optužba prekoračena.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić